U zaječarskom pozorištu danas je održana Osnivačka skupština Fondacije „Zadužbina Adama Puslojićaˮ, velikana pisane reči, pesnika i prevodioca, koji je svoje prve radove objavljivao u zaječarskom časopisu „Razvitak” i beogradskim „Vidicima”. Bio je učesnik Sabora likovnih umetnika Zaječaru i drugih događaja u oblasti kulture u našem gradu.
Dr Marija Puslojić, ćerka pokojnog Adama i upravitelj Fondacije, zahvalila je Ustanovi “Zoran Radmilović”,Opštini Negotin, prijateljima, članovima osnivačke skupštine i svima koji su prepoznali značaj ovog poduhvata na podršci i kazala da Fondacija „Zadužbina Adama Puslojićaˮ nastaje kao prirodni nastavak života i dela jednog čoveka koji je svojim radom premostio granice, i kao zavet da njegov stvaralački duh nastavi da deluje, živi i okuplja.
Moj otac, Adam Puslojić, pripadao je onom redu pesnika koji nisu gradili samo stihove, već mostove. Mostove između Srbije i Rumunije, između kulture i duhovnosti, između prošlosti i budućnosti. Njegova poezija bila je način da se svet otvori prema našem Istoku, a naš Istok prema svetu. Ova Fondacija nastaje iz te iste potrebe — da se kultura ne zatvara u spomenik, već da postane živa, aktivna, savremena sila koja povezuje ljude. Želimo da kroz narednih deset godina ova Fondacija postane institucija kulture od nacionalnog značaja, prepoznata po svom radu, integritetu i trajnom doprinosu kulturi Srbije, rekla je dr Marija Puslojić.
Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić, predsednik Upravnog odbora Fondacije, istakao je da je Adam Puslojić veliki pisac evropskog formata koji je na mnogo načina bio vezan za svoju Kobišnicu, Timočku Krajinu i za Zaječar gde je, pored ostalog, drugovao i radio sa Tomom Mijovićem i Zoranom Radmilovićem.
Ovde je pokrenuo nagradu „Feliks Romulijanaˮ koja se decenijama unazad dodeljuje najznačajnijim stvaraocima iz oblasti književnosti u Evropi. Sa Zoranom je drugovao i radili su zajedno na Pintelieovom filmu „Paviljon 6ˮ a u intervjuima je Radmilović uvek govorio da ga monodrame ne zanimaju, osim „Jane“, na kojoj radi ali nije stigao da je uradi, a preveo je sa rumunskog jezika Adam Puslojić. Mi ćemo se potruditi da zajedno sa fodacijom postavimo „Januˮ na scenu u narednim godinama. Mi ili neki drugi ljudi koji ovde dođu. Učestvovaćemo u izdavanju knjige „Adamijaˮ ,to je njegovo posthumno delo i organizovaćemo pesničku, književnu koloniju koja će verovatno biti jedinstvena u Srbiji po tome što će se odvijati po jedan dan u Kobišnici, Zaječaru i Negotinu gde će pesnici stvarati a nakon toga će biti izdata knjiga sa delima koja su tada nastala, rekao je Đuričić.
Ciljevi Fondacije su: da čuva uspomenu na lik i delo Adama Puslojića; da doprinese značaju i jačanju pisane reči u Republici Srbiji, pogotovu u istočnoj Srbiji; da bude spona između pisaca iz Srbije i Rumunije; promovisanje i zaštita ljudskih, građanskih i manjinskih prava, podsticanje multikulturalnosti u svim segmentima društvenog života, a posebno u oblasti književnosti, obrazovanja i turizma u okviru održivog razvoja kako grada, tako i sela; obavljanje i drugih zadataka i aktivnosti u skladu sa zakonom i opštim ciljevima Fondacije.
U narednim godinama Fondacija će se posvetiti programima za mlade pesnike, umetnike i prevodioce; očuvanju i obnovi Adamovog „Darodavca” – galerije i rodne kuće u Kobišnici kao prostora susreta i stvaranja; objavljivanju brojnih Adamovih još nepoznatih rukopisa (preko pedeset!); kao i organizaciji kulturnih događaja koji će dodatno oživeti kulturnu mapu istočne Srbije.
O Adamu Puslojiću je govorio i Radovan Kalabić, srpski magistar književnosti, istoriograf, novinar, publicista i član Udruženja književnika Srbije a predsednik Odbora za međunarodnu saradnju Fondacije dr Razvan Vonku, pesnik, književni kritičar i profesor na Filološkom fakultetu u Bukureštu, obratio se putem video poruke.
Podsetimo, Adam Puslojić je rođen 11. marta 1943. u selu Kobišnici kod Negotina i jedan je od začetnika pesničkog pokreta pod nazivom KLOKOTRIZAM , što je anagram za: „klovnovi koji traju jer je beda večnaˮ, plus, ironično, dodatak „izamˮ. Tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka bio je u uredništvu časopisa Književna reč. Bio je počasni član Rumunske akademije od 1995. godine, počasni građanin Negotina, član Srpskog PEN kluba, član Upravnog odbora Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, kao u zemlji tako i u inostranstvu. Preminuo je 31. decembra 2022. godine u Beogradu, gde je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
izvor i foto: zaječarsko pozorište