Svetski dan slobode medija obeležava se svake godine 3. maja, prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kako bi se podigla svest o značaju slobode medija i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je Proglas kojim ukazuje na nezavidan položaj novinara u Srbiji i između ostalog traži da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika.
Pozvali su novinare i medijske radnike da 3. maja, povodom Svetskog dana slobode medija, od 11.55 do 12 sati pročitaju Proglas ili ga objave na ekranu, u onlajn i štampanim izdanjima.
Povodom Svetskog dana slobode medija, NUNS objavljuje preporuke za bezbednost novinara:
- Državne vlasti moraju okončati svaki verbalni pritisak i opasne kampanje blaćenja i ocrnjivanja novinara i medijskih kuća. Javni diskurs treba da promoviše poštovanje slobode medija i bezbednosti medijskih radnika.
- Vlasti moraju da prekinu sve nezakonite policijske akcije protiv medija i novinara, uključujući racije u kancelarijama.
- Medijske organizacije treba da ojačaju mere unutrašnje bezbednosti u redakcijama i razviju prilagođene protokole bezbednosti, uključujući strategije za ublažavanje rizika i mehanizme za reagovanje u vanrednim situacijama.
- Vlasti bi trebalo da sprovedu specijalizovane programe obuke za policijske službenike i pravosudne službenike kako bi se poboljšala njihova reakcija i obezbedila dosledna primena zaštitnih mera usmerenih na digitalnu i fizičku bezbednost. Za ovu svrhu treba izdvojiti dovoljna sredstva.
- Vlasti moraju da unaprede transparentnost i komunikaciju u istrazi proaktivnim pružanjem ažuriranja o istragama vezanim za novinare. Novinar ili njihovi pravni timovi ne bi trebalo da snose teret traženja informacija.
- Organi za sprovođenje zakona trebalo bi da obezbede odgovornost u procenama bezbednosti. Novinari/ke trenutno ne dobijaju objašnjenje kada Ministarstvo unutrašnjih poslova odbije zaštitne mere. Čak i ako je negativna procena bezbednosti klasifikovana kao poverljiv dokument, trebalo bi da se obezbedi pisani rezime ili standardizovani obrazac za obaveštenje, što omogućava žalbe bez otkrivanja osetljivog sadržaja.
- Policija treba da istraži sajber uznemiravanje i da pozove tehnološke platforme na odgovornost. Onlajn kampanje, uključujući lažno predstavljanje i digitalne pretnje, moraju biti temeljno istražene. Tehnološke platforme treba da budu obavezne da brzo i transparentno reaguju na ilegalni sadržaj. Svaka akcija mora biti u skladu sa međunarodnim standardima slobode izražavanja. Vlada mora da uskladi svoje odgovore sa Zakonom o digitalnim uslugama EU (DSA), osiguravajući da platforme rade sa jasnim procedurama, transparentnošću i efikasnim mehanizmima pravne zaštite.
- Srpske vlasti moraju da obezbede pravdu za ubistva novinara u prošlosti. Ovo bi trebalo da uključi temeljnu istragu ubistava Dade Vujasinović, Milana Pantića i da nastavi rad na obezbeđivanju pravde u slučaju Slavka Ćuruvije.
Među 180 zemalja u svetu u kojima Reporteri bez granica (RSF) izračunavaju indeks slobode medija, Srbija je u izveštaju za 2025. rangirana na 96. mesto, što je bolje za dva mesta u odnosu na 2024. godinu, pre svega, kako se navodi, zbog pada indeksa kod nekih drugih sa liste, budući da joj je politički kriterijum lošije ocenjen nego u prošlogodišnjem izveštaju RSF.
Globalno stanje slobode medija sada se po prvi put u istoriji Indeksa Reportera bez granica (RSF) klasifikuje kao “teška situacija”, navodi se u godišnjem izveštaju RSF, objavljenom u Parizu.
foto: ilustracija/Pexels