Akademska umetnica i pesnikinja Irena Jovanović iz Zaječara dobitnica je prve nagrade na konkursu pod nazivom “Pismo Ćirilovo”, za pesmu pod nazivom “Hodočastim ćiriličnim tkanjem”.
Nagradu Udruženja književnika Srbije – Književne zajednice Kragujevac, u sklopu manifestacije “Ćirilični kod”, Ireni je u Galeriji “Đura Jakšić” u Kragujevcu uručila Zorica Sorak, predsednica Književne zajednice Kragujevac.
U nastavku uživajte u stihovima nagrađene pesme:
HODOČASTIM ĆIRILIČNIM TKANJEM
Utihla… …hodočastim ćiriličnim tkanjem,
prebirem po krasnopisu božanstvenih istina
kaligrafski posloženih u knjigama starostavnim,
u celomudrenim napisima praiskonskih čežnji,
tajni vremena i večnosti, u potrazi za znanjem.
Poznanju se klanjam, pažljivo rasplićem značaj,
i usrdno istražujem rečju izatkani smisao znameniti;
čitko mi se otvaraju smisaoni znaci, trudom bremeniti
da raskrstim pokrstice ukrštenih značenja, u tačci
i znakovno obznanim svu čast pismena vredna i draga
koje svima nudi, pruža svoja blaga nebrojena, i sjaj.
Svaki znak slovni i slovesni težim zlatom da orubim:
svetlost znanja isijava zrele misli, čiste, bistre,
iskre se blagovesti da rodi se istinitost krasna
u srži suštastvene blistavosti prisne, čestite i bliske,
niske ćiriličnog znakovlja pažljivo su posložene
da prenesu misao i živu reč pisca obdarenog da zna.
Hodočastim razastrtim ćilimom ćiriličnog tkanja,
ta staza ruha se beskrajno niže predamnom u nedogled,
u večnost da hodim, i celivam misao tog znalca od uha,
koji svojom opunomoćenošću skova sva ta slova,
niti koje se potkama redova redom nižu istinito
i tkaju šarenice, pune, smislene reči i rečenice
koji kroz prostor i vreme čovečanstvu prenose verno
svu mudrost, znanje, istoriju i opojnu poetsku misao,
živ govor tkalca čuvaju, pronose ideje izoštrenog duha.
Hodočastim prilježno ćiriličnim tkanjem, vezem,
i tkam snove na razboju uma, precizno i minuciozno
predivom pisma ćiriličnog čak i pesmu ovu rubnu
korak po korak, hodočastim mišlju pribrano po niti
u čast slovarice-snovatice-snohvatice naše, sežem
na letećem ćilimu vremena što vekovima traje, do pozno
u umu, srcu i duhu ovog naroda, iz slavnih dubina davnina
što poručuje tihe i mirne poruke prapredaka naših.
Hodočastim ćiriličnim tkanjem potanko, sa pažnjom,
u potrazi za samom sobom, i dubljim poznanjima inim;
u rapsodiji znakova i vekova i eona čitko posloženih,
tekovina ova vrca i blista slova u slavi bivstva, britko
pršte kanonade izazova, i nova se bravura jezička skova;
zaslugom ćirilice, poetske su kovanice svake vaistinu
briljantno eminentne, krucijalno bitne, neizmerno jake.
Hodočastim ćiriličnim tkanjem, uzduž i popreko.
izvor i foto: lična arhiva/Irena Jovanović