Dragoljub Šarčević, geolog u penziji, biće sahranjen danas na groblju u Zaječaru.
Rođen je u Prištini 1932 godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Zaječaru. Nakon diplomiranja na Rudarsko geološkom fakultetu zaposlio se u rudniku uglja na Rtnju i ubrzo postaje glavni kartirajući geolog za podzemnu ekspoataciju.
Zbog porodičnih okolnosti posle nekoliko godina vraća se u svoj grad i zapošljava u „Nemetalima“ Zaječar kao geolog za ležišta mineralnih sirovina. Nedugo zatim uviđa potrebu i sprovodi u delo svoju zamisao te osniva, u okviru „Nemetala“, posebno preduzeće „Georad“ Zaječar i postaje direktor, sve do odlaska u penziju.
Od značajnijih pronalaska i overa rezervi mineralnih sirovina vezuju se radovi za kvarcni pesak i to za drugi kop „Oblaci 1 i 2“ Srbokvarc Zaječar i eksploataciju krečnjaka „Jelen Do“ Požega. Pored osnovne delatnosti „Georad“ Zaječar pod Dragoljubovim rukovodstvom započinje redovno održavanje Zaječarskih česama a kao glavni projektant i izvođač radova preko SIZA u saradnji sa mesnom zajednicom Kotlujevac sprovodi u delo istraživanja leve obale Crnog Timoka za koju je do tada stručna zajednica tvrdila da je bezvodonosna i drugačijeg geološkog sastava u odnosu na desnu obalu i sam grad Zaječar. Jedna od prvih česama koju je ovo preduzeće izradilo je sa sadašnje lokacije „Pivarske“ bušotine. Nakon utvrđivanja velikih količina podzemnih voda sa ove bušotine ali i planskim razvojem grada iskopane su i druge bušotine ovekovečene u vidu arteskih česama koje je ovo preduzeće izradilo.
Od bitnijih geotermalnih istraživanja a vezanih za naš kraj Šarčević je isprojektovao u saradnji sa profesorima sa Rudarsko Geološkog fakulteta, a zaposleni u Georadu su i izveli 2 duboke bušotine u Nikoličevu pri čemu su dobijeni rezultati od 36 C i 8 l/s vode kao i 2 u Gamzigradskoj banji dobivši 40 C i 20 l/s visokomineralizovane vode. Na osnovu ovako impresivnih rezultata je i došlo do formiranja „RH Centra“ Zaječar.
Iako penzioner imao je i stručnog znanja ali i volje da sa svojim sinom i unukom koji su krenuli njegovim stopama kao hidrogeolozi pokrene procedure i motiviše svoje sugrađane za borbu za očuvanje arteskih česama te je i postao jedan od osnivača i najstariji član udruženja „Za česme“.
Šarčević je bio u Upravnom odboru odbojkaškog kluba „Timok“ dok je u poznijem dobu bio predsednik skupštine Šah Kluba i aktivni takmičar. Po odlasku u penziju obavljao je funkciju predsednika penzionerskog sindikata „Nezavisnost“. Pored druženja i organizovanja susreta penzionera bio je i aktivni član izviđača „Đorđe Simeonović“. Za sobom je ostavio dva sina, četvoro unuka i četvoro praunuka.
Dragoljub Šarčević se kao gimnazijalac amaterski bavio glumom a pre nekoliko godina učestvovao je u snimanju studentskog filma „Prva uloga“.