Svetska organizacija za zaštitu prirode – WWF poziva građane da se u subotu, 23. marta, u 20:30 sati odazovu globalnoj akciji „Sat za planetu Zemlju” i ugase svetla kako bi skrenuli pažnju donosioca odluka, poslovnog sektora i svojih sugrađana na to da im je stalo do očuvanja naše planete.
Još od 2007. godine ova akcija „zamračuje“ brojne svetske znamenitosti poput Opere u Sindeju, Statue Hrista u Rio de Ženeiru, sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku, katedrale Notr Dam u Parizu, zidina u Dubrovniku, Petrovaradinske tvrđave, zgrade Prve kragujevačke gimanzije u Kragujevcu, kao i mnoge druge.
U Srbiji ovu akciju obeležavamo od 2009. godine, a broj gradova koji u njoj učestvuju raste iz godine u godinu. Prošle godine je više od 70 srpskih gradova i opština isključilo svoju javnu rasvetu ili rasvetu na kulturnim i istorijskim zamenitostima, što u WWF-u očekuju i ovog puta.
„Pozivamo sve građane Srbije da „doniraju“ jedan sat svog vremena – prirodi. Sat u mraku možete da provedete na brojne kreativne načine – pričajući sa decom o ugroženim vrstama, planirajući kako da smanjite svoj ekološki otisak ili gde možete da posadite novu sadnicu, a na društvenim mrežama WWF Adrije smo u poslednjih desetak dana ponudili i brojne druge održive ideje“, navela je Aleksandra Ugarković, iz WWF Adrije.
„Sat za planetu Zemlju“ obeležavamo u više od 190 zemalja i teritorija, a kako se globalna biološka raznovrsnost smanjuje zastrašujućom brzinom, akcija će i ove godine biti usmerena na delovanje u smeru biodiverziteta i prirode, a samim tim i uloge ljudi u ekosistemu.
„Rešili smo da na neki način planeti Zemlji vratimo deo onoga što uzimamo. Iako je ovaj, jedan sat izuzetno važan za razvijanje svesti o problemima gubitka prirode, WWF Adria želi da traje duže. Da se makar malo odreknemo svog komfora zarad opstanka svih drugih živih bića na planeti“, ističe Ugarković.
Aktivnosti WWF Adrije povodom Sata za planetu zemlju tokom proteklih deset dana bile su brojne, a centralna je bila u Somboru kada su uz aktivno učešće brojnih predstavnika lokalne zajednice iz Apatina, Bezdana, Sombora, Bačkog Monoštora i Novog Sada, predstavljeni planovi o unapređenju rada na obnovi Evropskog Amazona.
Tokom ove i početkom sledeće godine biće realizovana i sadnja poplavne šume (crne i bele topole i hrasta lužnjaka) na oko 36 hektara u Gornjem Podunavlju.
Foto: Pixabay