Predstavom “Dekameron” Đovanija Bokača, za koju je dramatizaciju uradio Stevan Koprivica, a režiju Dejan Projkovski, spuštena je zavesa na četvrto veče 32. „Dana Zorana Radmilovića“. Predstavu rađenu u koprodukciji Gradskog pozorišta Podgorica Kulturnog centra Bara -Festivala “Barski ljetopis” Bar i Narodnog pozorišta iz Niša, zaječarska publika pozdravila je dugotrajnim aplauzom, a Zoranov brk otišao je u ruke Dušana Kovačevića.
Kako se čulo na konferenciji za novinare reč je o poznatom tekstu, velikoj literaturi i velikom reditelju Dejanu Projkovskom koji je objasnio da se do ovog Dekamerona došlo nakon pandemije korone.
“Ova bolest je pokazala sve ljudske slabosti i strahove, kao i masovnu manipulaciju. Ono što smo naučili kroz sve to je da je čovek socijalno biće kome je najvažnija komunikacija. Tako smo stigli do Dekamerona i doba kuge, vremenu vrlo sličnom onome koje smo mi prošli. Dekameron se bavi svim onim pitanjima koji nas muče i danas, a to su čovekovi okviri, društveni i moralni. Radili smo predstavu koja predstavlja veliku čovekovu borbu za ličnu slobodu. Ona se bavi ljudskim strahovima. Mislim da čovečanstvo i pre i za vreme i nakon Dekamerona menja samo ambalažu, a nikada ne menja suštinu. A ta suština je banalnost vremena u kome živimo i večna čovekova potreba za smislom života. Odlučili smo da se igramo i da se zabavljamo. Ovo je odlična tema za pozorišne igre, gde smo preko improvizacije, preko jedne pozorišne laboratorije stvorili okvire za našu igru na sceni. Komad govori o svima nama i svim našim manama i nedostacima i večnoj potrazi čoveka za suštinom života“ kazao je reditelj Dejan Projkovski.
Nagradu večeri “Zoranov brk“ dobio je glumac Dušan Kovačević koji je, kako sam kaže, izuzetno ponosan na nagradu koja nosi ime velikog Zorana Radmilovića. Istakao je da je predstava bila veliki izazov za njega, jer su se u jednom procesu desili pokret, ples, gluma i pevanje.
“Treći put da radim sa Dejanom. Uložili smo veliki napor da ispratimo sve njegove ideje, ali sam jako ponosan što se desio jedan ovako značajan projekat. Značajan za sve kuće koje su učestovale, ali i za nas stvaraoce. Videli ste predstavu koja je jako zahtevna: produkciono, glumački i rediteljski. Iz vizure glumca, rad sa Dejanom, daje jednu zrelost. Ja se još privikavam na svojevrsno ludilo koje on kao reditelj ima u sebi“, rekao je glumac Dušan Kovačević.
O predstavi je govorio i dramaturg Stevan Koprivica.
“Znali smo da je Dekameron jedno ogromno delo i bilo je pitanje selekcije koju priču odabrati. Namera Gradskog pozorišta Podgorica već odavno jeste da se bavi velikim literarnim delima, a Dekameron je večna literatura koja se namestila paralelno sa današnjim vremenom. Sa jedne strane to su bolest i pretnje smrću uopšte, a sa druge to je kontrapunkt života da se duhovitim, ironijskim i bezobraznim sredstvima prevaziđe strah od smrti i bolesti, da se odupre nekoj dogmi, čime se i ovaj komad bavi. To su zajednički imenitelji između renesanse i današnjeg trenutka“, istakao je Stevan Koprivica.
Dejan Projkovski je poznat po tome da mnogo polaže na scenografiju, na kostim, efekte. U „Dekameronu“ smo videli spoj vazduha, vatre i vode koja je bila na sceni.
“To su sve izazovi za glumca da kroz igru prevazilazi ograničenja i pravi eksperimente. Tako da je za nas uzbudljivo uvek kada zakoračimo u tu vodu, šta će se desiti. Nije to bilo tako teško kao što vama izgleda i mi smo uživali radeći ovaj komad“, kazala je glumica Dragana Jovanović.
Novinarima se obratio i direktor niškog Narodnog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović.
“Iz igranja u igranje ova predstava postaje sve bolja. Što se tiče ovog pozorišnog komada, mi imamo duplu scenografiju, nešto što postoji iu Podgorici i u Nišu i sa te strane je mnogo lakše igrati. Zapravo i nema problema. Postoji jedna ozbiljna podrška naših osnivača. Čim nastane neki problem pozorište naravno pronađe neki svoj put da preživi“, istakao je Spasoje Ž. Milovanović.
Glumački ansambl u predstavi “Dekameron” čine crnogorski i niški glumci: Miloš Pejović, Sanja Krstović, Omar Bajramspahić, Vanja Jovićević, Maja Vukojević Cvetković,Pavle Popović, Una Lučić, Stefan Vuković, Lara Dragović, Evgenija Stanković i Dragiša Veljković. Scenografiju je uradio Valentin Svetozarev, muziku Goran Trajkovski, kostime Marija Pupučevska a scenski pokret i koreografiju Tamara Vujošević Mandić.
