Tema nove emisije “Ekološki sat” je poguban uticaj rudarenja u Boru na obradivo zemljište u slivu Borske reke i Timoka i mogućnosti da se to zemljište rekultiviše. O ovoj temi govorila je gošća emisije Miroslava Marić, doktor nauka za tehnološko inženjerstvo i autorka magistarskog rada “Rekultivacija zemljišta oštećenog piritnom jalovinom” i doktorske disertacije “Mogućnosti korišćenja nekih divljih i kultivisanih biljaka za remedijaciju zemljišta”.
Emisija “Ekološki sat” je deo projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini”, koji finansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.
Šezdesetih godina prošlog veka, zbog oštećenja flotacijskog jalovišta u Boru, došlo je do prave ekološke katastrofe jer je deo jalovine otekao Borskom rekom ka Timoku i na tom putu uništio dve hiljade hektara plodnih oranica. Borska reka je tako potpuno uništena i sada je jedna od najzagađenijih na svetu bez ikakvih oblika života. Posledice zagađenja osećaju se i u Timoku, a najvidljivije su u priobalju borskih i zaječarskih sela gde su mnoge njive i danas neupotrebljive, jer na njima zbog velikog zagađenja teškim metalima ništa ne može da raste. Može li se tom zemljištu pomoći da ponovo daje rod i na koji način, razmatrala je u eksperimentalnim istraživanjima dr Miroslava Marić u vreme kada je radila u Institutu za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, da bi kasnije i odbranila doktorsku disertaciju o korišćenju određenih biljaka za remedijaciju na Tehničkom fakultetu u Boru 2014. godine.
“Istraživanja koja smo tada radili pokazala su da se i na takvim zemljištima može izvršiti rekultivacija i da se takvo zemljište privede kulturi, Naravno, s obzirom na to da je kiselost zemljišta, odnosno nanosa piritne jalovine, jako velika, tu ne može da opstane nijedan biljni svet. Da bi se ipak iskoristilo to zemljište, kiselost mu se može smanjiti dodatkom kalcijum karbonata i dodatkom organske materije, mineralnih materija, može se postići da na takvom zemljištu počnu da rastu biljke, čime bi se zaštitilo zemljište i od aerozagađenja i da se kroz godine takve proizvodnje da se takvo zemljište osposobi za biljnu proizvodnju, pri čemu naravno, takve biljke se ne bi koristile za ishranu stoke ili neku dalju proizvodnju već bi se spaljivale na neka za to određena mesta.”
Miroslava Marić je govorila i o tome da se u svetu za saniranje zagađenja u zemljištu sve više spominje fitoremedijacija. To je jedna ekološka tehnika za uklanjanje teških metala i od sedamdesetih godina prošlog veka se radi na pronalaženju biljaka koje bi bile hiperakumulatori, one bi akumulirale te teške metale iz zemljišta u većoj količini, i na taj način ga na ekološki način oslobađale viška teških metala.
Na žalost, od pre gotovo šest decenija koliko traje uništavanje Borske reke i seoskih oranica kroz koje ova “mrtva reka” prolazi sve do Timoka i dalje ka Dunavu, ni oni koji su odgovorni za zagađenje, a ni država, nisu preduzeli ni jedan oblik remedijacije zemljišta, tako da ona ostaje i dalje samo u naučnim radovima, zaključeno je u emisiji “Ekološki sat”.
Ova emisija je proizvedena u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.