U petak, 28. oktobra, u Galeriji Radul-begovog konaka, biće otvorena izložba slika Miodraga Lakića – Lakija pod nazivom “Vode me vode”. Otvaranje je u 19 sati.
Miodrag Lakić – Laki je rođen u Zemunu 1959. godine. Završio je 12. gimnaziju u Beogradu, a za građevinskog inženjera školovao se u Subotici. U Kapetaniji, u Beogradu, je postao skiper za brodove, a u Novom Sadu, na fakultetu za sport TIMS, je kao stručnjak u sportu dobio zvanje sportskog menadžera. Od najranijeg detinjstva je pokazivao naglašen kreativni momenat i svestranost. Slikarstvom, fotografijom i raketnim modelarstvom se, iz hobija, bavio od najranije mladosti. Usledilo je sportsko ronjenje, jedrenje i vožnja motora. Danas je Laki jedan od najiskusnijih ronilaca i ronilačkih instruktora u Srbiji, međunarodno priznati fotograf, podvodni snimatelj i neko kome se obraćamo za konstruktivna i kreativna rešenja, znajući da će im pristupiti uvažavajući različitosti i poštujući individualnost svakog sagovornika.
Ipak, podvodni svet je mesto gde crpi svoju inspiraciju. Laki je u interakciji sa vodom objedinio sve svoje talente i kao vizuelni rezultat iz toga je proizašla njegova samostalna izložba slika, gde deo svog iskustva i emocija deli sa nama.
Prvi je sa ekipom prošao kanjon Nevidio ili Neviđebog, posle alpinističke sekcije iz CG 1957. godine, sa ronilačkim odelima i užarijom i snimio poslednji osvojen kanjon u Evropi.
Prvi je sa ekipom ronio zimi, u ledničkom Škrčkom jezeru, na visini od 1800m, ispod metar leda i snega. Prvi je čovek sa ovih prostora koji je dobio poziv da roni na zabranjenom ostrvu Selvaž, u čuvanom nacionalnom parku na Maderi, u Portugaliji. Među prvima je našao, ronio i snimao u dva navrata potopljene brodove, neme svedoke II svetskog rata, na Dunavu, kod Prahova. Lokalitet koji se zbog prirodnih uslova i miniranih brodova smatra jednim od najzahtevnijih i najrizičnijim za ronjenje i snimanje uopšte. Prvi je zaronio i pronašao podvodne kanale u izvoru i grotlu rečice Milive koja izvire u istoimenoj pećini u okolini Despotovca. Stručnjak u sportu koji vodi sve sekcije ronilačkog kluba „Srpska Žandarmerija“ i koji je zajedno sa članovima kluba učestvovao u spasavanju ljudi iz poplavljenog Obrenovca, predvodeći ekipu civilne zaštite.
Kao slikar, Laki nam se predstavlja sa jedanaest ulja na platnu, velikog formata, koja uglavnom prikazuju ambijent pod vodom, koji su malobrojni uspeli da vide, dožive i osete.
Deo slika je i nad vodom, a tu su i dve slike starog Zemuna, grada u kome je rođen. Naziv izložbe „Vode me vode“, nije slučajno odabran. Ona nosi snažnu poruku o prirodi kao objektivnoj stvarnosti koja postoji bez obzira na ljudsku svest i ima svoje zakone kojima univerzum prisiljava da joj se pokori.
