U spektakularnoj akciji zaječarske policije, pre dva dana uhapšen je tehnički direktor JKP „Vodovod“ Nikola Šarčević. U saopštenju MUP-a navodi se da postoje osnove sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja tako što je u februaru 2020. godine ugovorio sa jednom firmom da će im JKP „Vodovod“ isporučivati takozvanu tehničku vodu po ceni od 38 dinara po metru kubnom bez PDV-a, iako je znao da „Vodovod“ u sistemu vodosnabdevanja na toj lokaciji ima samo pijaću vodu čija je cena za privredu 141,5 dinara po metru kubnom bez PDV-a. Sumnja se i da je Nikola Šarčević 2019. godine usmeno dogovorio sa odgovornim licem iste firme, bez saglasnosti nadzornog odbora „Vodovoda“ i osnivača, da izgrade crpnu stanicu koja nije predviđena i nije bila potrebna po postojećem Projektu vodosnabdevanja u toj zoni, čija je izgradnja koštala 19.042.671 dinara. Navedenim radnjama, osumnjičeni je pričinio štetu JKP „Vodovod“ Zaječar u iznosu od 52.607.824, kao i budžetu Republike Srbije u iznosu od 2.124.172 dinara na ime neobračunatog PDV-a na stvarno isporučenu pijaću vodu.
U toku jučerašnjeg dana Šarčević je saslušan u Tužilaštvu za borbu protv korupcije u Nišu i na njihov predlog mu je određen pritvor u trajanju do 30 dana. Saslušanju je prisustvovao branilac Nikole Šarčevića, advokat Željko Ristić, koji je za Za mediju rekao da nema dokaza da je Šarčević počinio dela koja mu se stavljaju na teret i da je tokom saslušanja stekao utisak da je Tužilaštvo u Nišu selektivno informisano od strane inspektora PU Zaječar koji su vodili istragu.
Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti kako u Zaječaru tako i širom Srbije sudeći po izveštavanju medija. Međutim, Za media se istraživanjima zloupotreba u JKP „Vodovod“ bavi već dve godine i informacije, činjenice i dokumenta do kojih smo došli govore da je u ovom slučaju gotovo sve dijametralno suprotno od onoga što je naveo MUP u Saopštenju i o čemu su izveštavali mediji, pre svih Danas i N1, kaže novinar istraživač Dušan Vojvodić.
Samo deo onoga što je sporno u slučaju “Vodovod” predstavićemo u devet tačaka:
Prvo što je čudno je da je Nikola Šarčević uhapšen zato što kompaniji Delta Agrar prodavao tehničku vodu po nižoj ceni od vode za piće, a da niko ne pominje činjenicu do koje se lako dolazi, a to je da je zakonom zabranjena prodaja vode za piće u svrhu vodosnabdevanja. Dakle, osumnjičeni Šarčević i da je hteo nije mogao da proda vodu za piće. On je u takvoj situaciji usvojio tehnički proces proizvodnje i distribucije tehničke vode, i prodao je Delta Agraru po ceni koja je među najvišima u Srbiji za tu vrstu vode i tako preduzeću obezbedio plasman i zaradu a državi PDV-. Dakle, dijametralno suprotno od onoga što mu se stavlja na teret.
Drugo, oni koji ga optužuju tvrde da se kroz cevovod JKP „Vodovod“ distribuira samo pijaća voda a ne i tehnička. Činjenice međutim ukazuju da se zasadi voća Delta Agrara nalaze na kraju distributivne mreže „Vodovoda“ te je Šarčević pre distribucije Delti na odgovarajući način, kroz usvojen tehnički proces, prilagodio cevovod a zatim tretirao vodu za piće i preradio je do nivoa tehničke vode, i isporučio je kupcu. O tome postoje rezultati merenja referentnih laboratorija koja potvrđuju da je u pitanju tehnička voda. Dakle, dijametralno suprotno od onoga što mu se stavlja na teret.
Treće, da Šarčević nije ovako postupio jedina alternativa bi bila da vodu baca u reku Timok, kao što je do sada decenijama i činjeno. Stvar je vrlo jednostavna jer „Vodovod“ proizvodi 600 litara vode u sekundi a potrošačima distribuira manje od 200 litara u sekundi. Višak od 400 litara završavao je u reci. Dakle, dolazimo do toga da je Šarčević osumnjičen zato što nije bacao vodu u reku već je prodavao i ostvario prihod za preduzeće a PDV za državu. Ponovo dijametralno suprotno od onoga što mu se stavlja na teret.
Četvrto, da je fatalna greška Šarčevića što je vodu naplaćivao potvrđuje i činjenica da je do trenutka kada je postavljen za direktora „Vodovoda“, prethodno rukovodstvo kroz tada već postojeći cevovod izgrađen za vodosnabdevanje Delta Agrara, bez naknade, u dužem vremenskom periodu isporučivalo vodu za piće ali da tu vodu nisu fakturisali niti naplaćivali. Šarčević je retroaktivno izdao račun na 15 miliona dinara za tako isporučenu vodu što je Delta Agrar platio. Na taj način je sprečio ogromnu materijalnu štetu za svoje preduzeće i naplatio višemilionski porez za državu. Otkrivanje i sprečavanje ove višemilionske malverzacije je zapravo početak progona Nikole Šarčevića. O tome svedoči dokument kojim se tadašnji tehnički direktor Dragoslav Ilić proglasio za uzbunjivača a kao razlog naveo da je Šarčević mimo zakona naplatio potraživanje od 15 miliona dinara od Delta Agrara. Dakle, Nikola Šarčević je prema tvrdnjama ključnog svedoka njegovih navodnih zloupotreba, kriv jer je naplaćivao vodu a nije je poklanjao kao što je to činilo prethodno rukovodstvo među kojima je bio i lažni uzbunjivač Dragoslav Ilić.
Peto, ovo nije bila jedina zloupotreba prethodnog rukovodstva koju je Nikola Šarčević raskrinkao. Naime, godinama pre njegovog postavljenja za v.d direktora „Vodovoda“, u ovom preduzeću su beleženi ogromni gubici prilikom naplate vode na teritorijama više zaječarksih sela jer su naplatu vršili šefovi mesnih kancelarija u kešu, izdajući građanima priznanice a zatim se tom novcu gubio trag. Zbog toga je „Vodovod“ uz saglasnost GU Zaječar preuzeo seoske vodovode i počeo sa redovnom naplatom računa čime su takođe zaustavljene višegodišnje krađe čiji se iznosi mere desetinama miliona dinara. Osim toga, Šarčević je utvrdio da su pojedinim potrošačima računi za vodu stornirani ili isporučivani u mnogo manjim iznosima od realnih. Ovu zloupotrebu je sprečio promenom načina kontrole naplate a protiv odgovornih za storniranje računa podneo je krivične prijave koje nikada nisu procesuirane. Jedini epilog ovakvih postupaka direktora bilo je to da je desetak zaposlenih počelo da fabrikuje lažne prijave i optužbe na Šarčevićev račun tako da se ovog trenutka protv njega vodi neobično veliki broj sporova zbog navodnog mobinga.
Šesto, među lažnim optužbama i prijavama, posebno se izdvaja ona za zaključavanje, mučenje i psihofIzičko maltretiranje radnice „Vodovoda“. Naime, takvu prijavu je 1.4.2021. godine dobila PU Zaječar a u „Vodovod“ je odmah poslata interventna jedinica koja je upala u kancelariju direktora i tamo zatekla Šarčevića u razgovoru sa radnicom. Oboje su privedeni na informativni razgovor nakon čega je zaključeno da nema elemenata krivičnog dela a ni prekršaja. O ovom slučaju su mediji, među kojima se ističu Nova S, N1 i Danas, senzacionalistički izveštavali ne navodeći epilog slučaja. Istovremeno se u „Vodovodu“ formirala grupa zaposlenih koja je fabrikovala tužbe za mobing, a tokom sudskih procesa jedni drugima su bili svedoci, što može da ukaže na elemente organizovanosti u opstrukciji rada JKP „Vodovod“. Najviše zabrinjava slučaj na koji je direktor Šarčević ukazao a odnosi se na diverziju u hlorisanju vode koja se dogodila u tehnološkom procesu a zbog čega je 27.10.2020. godine podneo krivičnu prijavu dostavljajući materijalne dokaze i koja je kao i prethodne njegove prijave, odbačena.
Sedmo, za razliku od prijava koje je podnosio Šarčević, policija i istražni organi su izuzetno ažurno i efikasno reagovali po svakoj prijavi koja je podneta protiv njega. O čudnoj ažurnosti svedoči i način lišavanja slobode koji je obavljen na radnom mestu uz prisustvo većeg broja policajaca pa je mogao da se stekne utisak da se hapsi narko bos a ne čovek osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja.
Osmo, afera zaječarskog „Vodovoda“ je odavno prerasla lokalne okvire. Zanimljivo je da mediji koji se pozivaju na objektivnost i profesionalnost poput Danasa, N1 i Nove S, nijednu od gore navedenih činjenica nisu objavili u svojim izveštajima. Način izveštavanja o ovom slučaju najbolje ilustruje naslov jučerašnjeg Danasa, gde stoji „Vest o hapšenju jednog od direktora zaječarskog Vodovoda nije iznenadila Zaječarce“ a u prvoj rečenici se navodi da je ta vest iznenadila Zaječarce ali ne i opozicione političare, koji je zatim komentarišu…
Deveto, upravo to što političari nisu iznenađeni dovodi nas do poente afere „Vodovod“ koja je po svemu sudeći, izašla iz „političke kuhinje“. Tome u prilog govori da bukvalno svi opozicioni političari u Zaječaru ali i pojedini iz beogradskih centrala, neprekidno već dve godine, iznose poluistine ili potpune neistine o aferi Vodovod. Zanimljivo je da u neistinitim i zlonamernim optužbama prednjači dr Nenad Ristović, odskora narodni poslanik SNS. Treba reći i to da je Ristović prvostepeno osuđen za nanošenje štete časti i ugledu Nikole Šarčevića koji je protiv Ristovića podneo privatnu tužbu.
U ovih devet tačaka naveden je tek delić obimne dokumentarne građe koju je prikupila medijska kuća Za media istražujući zloupotrebe u JKP „Vodovod“. U skladu sa tim, stojimo na raspolaganju uvaženim kolegama iz beogradskih medija ali i sa lokala, kojima smo spremni da ustupimo dokumenta i izjave do kojih smo došli a sve u cilju tačnog i objektivnog informisanja javnosti o ovoj važnoj temi. Takođe na raspolaganju smo i istražnim organima, ukoliko iznete činjenice za njih predstavljaju novost.
Za media će sa velikom pažnjom nastaviti da prati ovaj slučaj a namera nam je i da produciramo dokumentarni film koji će objediniti sve sakupljene informacije i pokazati apsurdnost slučaja.