Osnovna škola “Jeremija Ilić Jegor” u Rgotini jedna je od najstarijih seoskih škola u ovom kraju. Nekadašnja škola počela je sa radom sredinom 19. veka, 1854, ali u nekim spisima pominje se i 1845. godina. Ostao je podatak da su školu izdržavali roditelji učenika i imućniji ljudi iz sela, a prvo odeljenje imalo je 15-ak učenika.
Prema tim izvorima prvi učitelj bio je meštanin Ilija Popović, koji je završio školu u Zaječaru i jednu godinu Bogoslovije u Beogradu. Zapisano je da su školu pohađali i mladi iz susednog Trnavca i Nikoličeva. Već 1894. godine sazidana je nova zgrada, zapravo desno krilo sadašnje škole. Prema zapisima, škola je za vreme ratova služila za smeštaj okupatora. Nakon rata, školske 1952/53. godine škola dobija status šestogodišnje škole.
To je bilo vreme siromaštva, snabdevanje škole je bilo neredovno, tako da su se ljudi dovijali i svojim radom i trudom obezbeđivali potrebna sredstva, na primer, zanimljiv je podatak da su klupe sami radnici izrađivali od ogrevnog drveta.
Đačka zadruga “Mladost” osnovana je 1957. godine i bila je veoma aktivna; obrađivan je jedan hektar pod pšenicom, uzgajane su jagode i voćnjak. Tada je počela sa radom i đačka kuhinja.
Sredinom sedamdesetih godina (1965/66) u školi je bilo 348 učenika i nastava se odvijala u dve smene. U to vreme su odeljenja imala 30 i više đaka, što je uslovilo da se dogradi i levo krilo današnje zgrade škole. Tih godina i delom tokom devedesetih, život u selu je bio veoma aktivan jer je uspešno poslovala fabrika kvarcnog peska “Srbokvarc”, pa su se zapošljavali mladi kadrovi i formirali svoje porodice, što je povećalo natalitet.
“Danas škola ima osam odeljenja od prvog do osmog razreda i jednu grupu preškolaca. U ovoj školskoj godini školu pohađa 89 učenika, što je otprilike sličan broj kada se osvrnemo na poslednju deceniju. Na žalost, kao i svuda i u našem mestu primetan je pad broja učenika, zato što sve veći broj mladih odlazi u veće gradove u potrazi za boljim životom”, kaže direktorka škole Gorica Grozdanović.
Direktorka dodaje da se poslednjih decenija, kao i sada, dosta radi na osavremenjavanju škole i stvaranju optimalnih uslova za obrazovno-vaspitni rad.
“Mogu da istaknem da smo prošlog juna dobili računarsku opremu i formirali novi informatički kabinet, uz postojeći. Dobili smo ga akcijom Telekoma pod nazivom Stvaramo znanje. Kao što vidite kabinet nismo pustili jer ovih dana počinjemo sa ugradnjom spoljne stolarije, za koju smo dobili sredstva od Ministarstva pravde, putem Javnog konkursa za dodelu sredstava prikupljenih na osnovu krivičnog gonjenja. Tako smo rešili jedan od većih problema jer nam je stara stolarija dotrajala i ne zadovoljava osnovnu funkciju.”
Direktorka Grozdanović dodaje da je sada gorući problem krov škole koji je u očajnom stanju, pa je sa jednim projektom rekonstrukcije krova i obnovom fasade konkurisano kod Japanske Ambasade.
Brojne aktivnosti škole dosta je usporila trenutna epidemijska situacija, tako da je prošle školske godine dobar deo nastave bio onlajn. U takvoj situaciji i đaci i nastavnici, ali i roditelji su se dobro organizovali i prilagodili novim uslovima.
“U prilog tome ide i dobar rezultat naših bivših osmaka na prijemnom ispitu, kao i učešće na mnogim takmičenjima na kojima su đaci Osnovne škole “Jeremija Ilić Jegor” zabeležili zadovoljavajući uspeh”, rekla nam je direktorka ove škole.
Škola nekada i sad bitno se razlikuje kako u tehničkom pogledu tako i po pitanju angažovanja učenika, nastavnika, roditelja učenika, lokalne samouprave i šire zajednice. U školi ističu da su sada roditelji prisutni u svim segmentima i sa pravom glasa po mnogim pitanjima – što znači da je škola u potpunosti otvorena za saradnju sa svim bitnim elementima u cilju unapređenja vaspitno-obrazovnog procesa.
Tekst je objavljen u okviru projekta “Škole moraju da postoje”.
Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
