U našem narodu nisu baš popularni ljudi koji vole da razmišljaju i da svoje ideje obrazlažu drugima. Obično takve opominjemo da se “manu mlaćenja prazne slame i da gledaju ono od čega žive”. Neki im prišivaju i ime “filozof”, što je sasvim na svom mestu, jer su filozofi oni ljudi i žene, koji razmišljaju o čoveku (sebi) i životu, tražeći smisao i rešenja problema koji im nedaju mira. Filosofija je nauka o smislu postojanja svega što jeste, posebno čoveka i traženje istine i mogućnosti kako da se do nje dospe.
Traženjem puta kako stići do istine u životu nije lako, jer se tim putem dolazi do znanja koja su trava raskovnik za sve moguće probleme i nerešena pitanja u životu. Težak je to put, zato narod kaže da onome koji tim putem ide, zbog toga “puca glava”, ali korisno je tim putem ići.
Običnom čoveku kada naiđe na, na prvi pogled nerešiv problem u životu, traži izlaz u filosofiji, religiji ili suočen sa svime što mu se događa u životu, a ne vidi izlaz iz toga, sagne glavu i pripiše to sudbini.
Među svakodnevnim problemima sa kojima se sada susrećemo, a nemamo efikasno rešenje je svakako – KOVID 19. Koliko god se trudili da na to ne mislimo, misli na koorna virus naviru u glavi, vraćaju se i ispunjavaju nas nekom gorčinom i uznemirenošću. Na isti način se osećaju i lekari, kojima je posao da se bolestima bave, trpeći poraze od nje svakodnevno. Zbog toga, jedni se priklanjaju filosofiji, drugi religiji. Bez obzira na svekolika otkrića savremene medicinske nauke i medicinsku tehnologiju, još nemamo ni efikasan lek ni efikasnu vakcinu, ptotiv koorona virusa. U takvoj i sličnim situacijama, medicina i lekari traže istinu u filosofiji ili se priklanjaju bogu i od njega očekuju pomoć.
Izlaz iz postojeće situacije sociolozi i psiholozi traže u nekom “novom normalnom stanju”. Šta je to “novo normalno stanje”? Poznata je stvar da sredina, ne samo geografska nego i socijalna utiču na stvaranje čoveka. “Novo normalno stanje” zahteva i “novog normalnog čoveka” koji će živetu sutra ili u budućnosti “posle korone”. Možemo li da zamislimo model takvog čoveka? DA LI JE TO ČOVEK SA MASKOM, SA GUMENIM RUKAVICAMA NA RUKAMA, KOJI ULICOM IDE RAZGOVARAJUĆI SAM SA SOBOM ILI POMOĆU INTERNETA DRUGIM LJUDIMA, KOJI SE NE POZDRAVLJA NI SA KIM, NITI KOGA MOŽE DA ZAGRLI I POLJUBI, KOJI PRAVI NOVU KUĆU U KOJOJ ĆE SVAKO OD UKUĆANA IMATI SVOJ ULAZ I SVOJU SOBU ZA SPAVANJE I ODMOR, KLOZET, KUHINJU, SUDOPERU, KIŠOBRAN I TD.
Neko reče da je sutradan, kada deca pođu u školu POČETAK tog “novog normalnog stanja”. Hoće li nastavnici u školama, kada budu pričali đacima i roditeljima o korona virusu, ustvari početi sa stvaranjem “novog normalnog čoveka” u “novom normalnom stanju”. To su pitanja za FILOZOFIJU SVAKODNEVNOG života kojom su se neki filozofi bavili i pisali knjige o njoj.
Elem, od danas, i ove godine, na sreću i uprkos epiemiji KOVID 19, u Zaječaru će biti održana Letnja filozofska škola. KOVID 19 je povod i zgodna prilika da neka od tema bude posvećena filosofiji svakodnevnog života, svemu onome što se u životu ljudi događa u vezi i u toku epidemije KOVID 19. Pre nekoliko godina, Gospodinu Divjaku, koji je bio stručni rukovodilac škole, predložio sam da neka od tema filosofskih promišljanja i rasprava na Zaječarskoj letnjoj filosofskoj školi bude Filosofija svakodnevnog života. Prošle godine su bile neke od tema sa tom sadržinom. Sada je to još potrebnije. KOVID 19, pratiće nas još jednu, dve godine, pa bi sledeće godine mogla biti tema o filosofiji u svakodnevici u doba velikih epiemija i nesreća od kojih pati narod.
U Rajcu, 29. avgusta 2020. godine,
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja