Početak septembra svake godine, važan je dan za našu zemlju, jer tada počinje školska godina. Kao svake godine, tada će hiljade đaka da krenu školama u susret, svojim drugovima i novim školskim obavezama i zadacima. Posebno je uzbudljiv početak školske godine za đaka prvaka i njegovu porodicu.
Majke su se danima pripremale za taj dan, da svoga đaka, čvrsto držeći za ruku povedu najsigurnijim putem do škole, a tamo ga prepuste učiteljima, na početku jednog novog perioda u njegovom životu – perioda obaveza i odgovornosti.
Taj 1. septembar ove godine razlikuje od svih drugih u ovom veku. Ima poseban značaj, jer se zemlja nalazi u borbi sa KOVID 19, koji još ne popušta i stvara kod majki zabrinutost i neizvesnost za sudbinu malog đaka u školi. One traže odgovor na mnoga pitanja. Na neka ih ne mogu ni dobiti. Kovid 19 je velika zagonetka. Bolest za koju nema još leka a i vakcina je velika tajna.
Dobro proučivši “Uputstvo o merama zaštite zdravlja učenika i zaposlenih za osnovne i srednje škole”, odlučio sam da odem u jedan manji i jedan veći grad u blizini mog mesta stanovanja i porazgovaram sa majkama đaka prvaka o KOVIDU 19. Uspeo sam u tome lakše nego što sam, očekivao. Svaka od šestoro majki je bila veoma motivisana da razgovara o polasku deteta u školu i KOVIDU 19. Istina je da nisu sve bile zabrinute zbog korona virusa. Neke su toliko bile opsednute svojim đakom prvakom i njegovim pripremama za početak školovanja, da su mislile samo na njih i na njegov prvi susret sa školom. Cela porodica đaka prvaka cele godine već živi samo za taj dan, za koji se priprema godinama.
Pri susretu sa njima svakoj sam pokazao Uputstvo. Nisu sve ni čule za to, a nijedna ga nije videla, a kamoli da ga je pročitala. Neshvatljivo je da Uputstvo nije štapano u hiljade primeraka i podeljeno đačkim porodicama na području škole.
Zatim sam postavio pitanje majkama đaka prvaka šta će prvo da pitaju učitelje svoje dece u školi. Prvo pitanje će biti da li je dete zdravstveno bezbedno, odnosno koliko je bezbedno da se ne zarazi korona virusom. Odgovori na to pitanje su u Uputstvu. Rekle su mi da će tražiti da im u školi kažu šta je škola preduzela za zdravstvenu bezbednost đaka prvaka i ostalih učenika i kako mogu one da doprinesu ostvarenju svega toga.
Nastojao sam da umirim njihovu zabrinutost za bezbednost deteta, podsećajući ih da svaki polazak u školu nosi izvestan rizik po bezbednost deteta, ali da sada one mogu, da smanje opasnost od infekcije KOVIDOM 19, ako svoje dete pripreme i nauče ga kako da se bezebedno ponaša u školi. Ali, da to učine tako da dete ne preplaše već da mu uliju volju da mere protiv korona virusa odgovorno i obavezno primenjuje. Očekuju da će, kako je objavljeno, prvog dana u školi razgovarati i dobiti uputstva od učitelja šta da čine i kako da dete osposobe da se ponaša na odgovarajući način.
Podsetio sam ih na najvažnije mere zaštite od infekcije virusom korone, koje su primenjivale sa manje ili više pažnje od početka epidemije, posebno da one i ostali članovi domaćinstva imaju učešća u tome kao uzori koje će dete da sledi. Uozbiljile su se kada sam ih obavestio da se mnoga deca inficiraju korona virusom od roditelja u kući i drugova na ulici. Zato bi trebalo upozoriti dete da koliko god je moguće pazi kako se ponaša kako u školi tako i na ulici. A u kući svi ste odgovorni da se ne razbolite od korona virusa.
Ali, ostala su mnoga pitanja nedorečena. Imam utisak da majke treba da budu bolje pripremljne za razgovor sa đacima o samom KOVIDU 19, da bi mogle otvoreno i vešto da razgovaraju sa đacima o tome. Ako bi pričale đacima o epidemiji strašnog i smrtnosnog virusa otvoreno, stvorile bi strah kod dece. Bolje je skrenuti im pažnju na higijenske mere, pranje ruku na primer, ili nošenje maske. Nastojte da uverite dete da ćete o svemu razgovarati sa učiteljem stvarajući kod deteta sigurnost da vi, kao majka i učitelj imate dovoljno znanja i mogućnosti da detetu pomognete da se bezbedno oseća u školi.
Nastojao sam da majkama ukažem na potrebu da detetu pričaju o KOVIDU 19, onako kako to odgovara uzrastu đaka prvaka, bez prećutkivanja činjenica i u nastojanju da đaka zaštite i da ga ne zabrinu. Majke znaju kako da koriste jezik zdravlja u razgovoru sa decom. Uputio sam ih da zajedno sa učiteljima pronađu prave odgovore na pitanje đaka prvaka o korona virusu.
Predložio sam im da nauče dete da ih odmah obavesti ako se loše oseća kod kuće, pre polaska u školu, ili za vreme nastave, da bi se obratile lekaru za pomoć. Naročito da paze da đak ako je bolestan ne ide u školu. Neka detetu pričaju o pozitivnim primerima koje čini država i škola, svi oko njih, da se korona savlada, stvarajući kod deteta samopuzdanje i ulivajući nadu da će se to zaista dogoditi. To će male đake oraspoložiti i ispunjavati ih spokojstvom i poverenjem u uspeh onoga što čine za njih odrasli, roditelji i nastavnici u školi i njihovoj okolini.
Na kraju sam im preporučio da dobro biraju reči i paze šta pričaju đaku prvaku i šta rade, jer će ono pamtiti svaku reč i svaki njihov potez, posebno što se to događa u jednoj izuzetnoj edukativnoj situaciji, kakav je prvi dan u školi. Svakoj sam poručio: nikada ne razgovaraj tako da jedna tvoja priča ima suprotno značenje od prethodne ili sledeće. To će đaka zbuniti i učiniti ga neodlučnim u primeni znanja o korona virusu. Zato je najvažnije kako ćete završiti razgovor sa detetom.
Rastajući se od majki đaka prvaka, osetio sam da je na njihovim plećima velika odgovornost, kako da osposobe dete da se ne inficira korona virusom u školi. Isto tako i u kući i na ulici. I da tu odgovornost mora podeliti sa učiteljima školi. Učinilo mi se da su majke i učitelji u školi najvažniji za zaustavljanje KOVIDA 19 na školskom pragu. Pomenuta odgovornost, značaj i uloga majke je zaista velika u borbi sa KOVIDOM 19. Njena priroda je da rađa i podiže potomstvo u porodici, ali i da potomstvo štiti na svakom mestu gde mu preti opasnost. Ona dete hrani i oblači, kupa i priprema mu topao kutak u domu i čistu postelju. Brine o njegovom rastu i razvoju. Prati ga u školu i posle nastave dovodi kući. Pomaže mu da radi domaće zadatke. Brine o uspehu u školi i ide na roditešske sastanke. U životu deteta ona je nezamenljiva. Treba je uveriti u važnost uloge koju će imati u borbi sa KOVIDOM 19 u školi i prihvatiti je kao ravnopravnog člana školskog tima u borbi sa korona virusom.
U Rajcu, 19. avgusta 2020. godine
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja
FOTO: pexels/ilustracija