U jednoj medicinskoj knjizi sam pročitao da ako neka sekiracija (stres) traje šest nedelja i duže, može kod čoveka da dođe do pojave depresije. KOVID KRIZA traje pet meseci. Neke sekiracije zahvataju pojedinca, a KOVID KRIZA ZAHVATA CELI NAROD. KOVID 19 je prouzokovao dosad nezapamćenu životnu krizu.
Elem, nedavno se navršio peti mesec kako je epidemija KOVID 19, zahvatila Srbiju i pritisla narod u Srbiji svom žestinom, i što je najgore nikako ne staje. U takvoj situaciji možemo očekivati kod nekih ljudi pojavu depresije. Depresija se pojavljuje kada životna kriza dugo traje. U jednom razgovoru sa profesorkom psihijatrije dr Jelenom Vlajković, rekla mi je da je ŽIVOTNA KRIZA STANJE IZMEĐU ZDRAVLJA I BOLESTI, koje je izazov za pojedinca, rizik ali i šansa da se učvrste i ne dozvole da se razbole.
Događa se kod zdravih ljudi da se nekog dana nađu u tzv. stanju nezdravlja i nebolesti. Na primer: gladni ste a ne jede vam se, ili jede vam se neka hrana i tek kada se nje najedete osećate se zadovoljni, ili ne možete da spavate, a nemate neki ozbiljan razlog za to, ili započinjete neki posao, a onda osetite dosadu zbog toga i obustavljate aktivnosti. To su ona stanja u telu, za koja mnogi kažu da nisu (danas) u formi ili da im danas ne polazi za rukom ono što bi želeli da ostvare, jer su “ustali na levu nogu”. U stanju nezdravlja, ne bolesti procesi stvaranja zdravlja u organizmu mogu da se vrate na normalu povećanjem proizvodnje zdravlja, ili da se nastavi dalje smanjivanje proizvodnje zdravlja i da dođe do pojave bolesti. Eto, takvo je stanje u organizmu koje nazivamo životna kriza ili sekiracija.
Normalno je da u životu postoje životne krize u “normalnoj” situaciji, ali kriza nastala u epidemiji KOVIDA 19 nije normalna, jer je niste očekivali ni “planirali”. Nju prouzrokuje korona virus, protiv kojeg se svako od nas svakodnevno bori. On vam zgušnjava događaje i probleme. Pokušavajući da nađete rešenje za probleme pre krize i za nove koje nastaju u vreme epidemije i zaoštravaju se do krajnje mere, podrazumevajući pod tim i vaše razboljevanje, odlazak u bolnicu pa čak i najgori scenario, trošite se i gubite snagu. Postajete tužni i neraspoloženi. To je prvi korak ka depresiji. Zato morate pokušati da se protiv toga borite i ne dozvolite da vas ta osećanja savladaju.
Ljudi u životnoj krizi imaju osećaj da ne mogu da funkcionišu, da im nešto smeta, da ništa nije kao pre, i da nikada neće biti kao ranije. Ako malo bolje raszmislite, videćete da ima istine u tome ali i da preuveličavate. U životnoj krizi kakva je sada možete osećati uznemirenost i bespomoćnost, može vam porasti krvni pritisak, šećer, ali i ne mora do toga da dođe.
Pogledajte oko sebe i videćete da ima ljudi koji su raspoloženi, gledaju na budućnost drugim očima, rade i spasavaju se. Oni se uzdaju u svoju sreću i zdravlje, veruju u svoje snage, jer su ih još nekiput u životu uspešno upotrebili. Oni koji su religiozni mole se bogu. Neka to čine i za ostale. Ako bog zaista pomaže, pomoći će i onima koji veruju u njega, i onima koji ne veruju. Znači, životna kriza je takva pojava iz koje čovek može izaći kao pobednik ili gubitnik. Učinite sve da pobedite teškoće u životu koju su nastale u KOVID KRIZI. Krenite putem pobednika!
Znači, bez obzira na sve, imate šansu još uvek da uspostavite ravnotežu i sačuvate zdravlje. U poslednjih nekoliko dana smanjuje se broj obolelih, a postoje i lekovi koji pomažu u borbi protiv KOVIDA 19. Rusi su objavili da će im za kratko vreme vakcina biti – gotova. Ako je sada loše, kako kaže narod, sledeće je da bude bolje.
Znači, budite strpljivi još malo i čuvaje se da ne obolite. Sada su život i zdravlje najvažnije stvari u vašem životu.
U Rajcu, 8. avgust 2020. godine,
Pripremio: Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja
FOTO: PIXABAY/ilustracija