U Rečniku srpkog jezika postoji izreka „Od danas, do sutra“ kada se hoće da iskaže neki sud o nečemu što ima nesigurnu budućnost, o nekoj neuspešnoj aktivnosti koja neće dovesti do rezultata, o traljavom pirustupu nekom poslu čiji je uspeh neizvestan. Sintagma: „od danas do juče“ je parodija na prethodnu temu, jer označava da se u nekom poslu zaostaje toliko da se ide unazad, odnosno da se, uprkos naporima i aktivnostima da se nešto poboljša, ono pogoršava i vraća se na nivoe od pre nekoliko i više dana. Na osnovu Izveštaja o kretanju epidemije KOVID 19, imam utisak da je situacija u Srbiji takva. Juče (26. jula) broj novoobolelih je najveći – 467!
Zlokobno odzvanja ocena Dr Kona Srbijom da je Beograd „Epidemiološka bomba“, a još gore zvuče reči prof. dr Pelemiša da je u “Srbiji korona vurus prisutan u svakom mestu, da virus nije slabiji i da su komplikacije teže i opasnije po život” i da “građani Srbije treba da spreče širenje bolesti poštovanjem svih mera i preporuka republičkog Kriznog štaba”. Izgleda da se zakasnilo sa merama koje treba država da sprovodi, odnosno njen Krizni štab pa se odgovornost ponovo prebacuje na građane.
Kada se radi o žarištu epidemije kakav je Beograd, u svim udžbenicima epidemiologije i Priručniku za sprečavanje suzbijanje i odstranjivanje zaraznih i parazitarnih bolesti piše da se žarište epidemije mora zatvoriti. Beograd je danas primer „srpskog modela“ suzbijanja epidemije. Ako smo u jednom momentu sledeli „kineski model“ odustali smo od njega. Kinezi su grad od 12 miliona stanovnika zatvorili kao i okrug od 60 miliona stanovnika, u čijem je taj grad sedištu, i ugasili epidemije. BEOGRAD JE SADA PRIMER EPIDEMIJSKOG ŽARIŠTA KOJE SVAKODNEVNO UGROŽAVA CELU ZEMLjU.
Odmah posle ukudanja svih strogih mera zaštite od KOVIDA 19, Beograd je postao glavno žarište epidemije jer je u njemu bilo 80% zaražeih korona virusom. U odnosu na značaj žarišta za širenje epidemije u Beogradu su primenjivane “kozmetičke mere” zaštite. Ne mogu a da ne uporedim: u vreme kada je na Kosovu izbila epidemija Variole, celo Kosovo je proglašeno za žarište i bilo je zatvoreno sve dok nije epidemija ugašena. Za takvu meru nisu bile baš pogodne političke prilike u velikoj Jugoslaviji, niti je zatvaranje Kosova bilo popularno. Nije vredelo ni što je postojala efikasna vakcina, ni kakva takva antivirusna terapija.
Kada je reč o merama za sprečavanje širenja neke zarazne bolesti, u ovom slučaju KOVID 19, postoje HITNE I NAKNADNE, DUGOROČNE MERE. U hitne mere spada zatvaranje žarišta epidemije. Krizni štab nije smeo da predloži zatvaranje Beograda, ni po cenu da se svi u Srbiji razbole. I to se dogodilo. (Ne)odgovornost građana ostaje, ali bi i ona bila srazmerno manja da su preduzete na vreme i druge adekvatne mere borbe protiv KOVID 19.
U Rajcu, 27. jula 2020. godine
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja