Kako se priblizava vrh u epidemiji KOVID – 19 u Srbiji, kada se očekuje da svakog narednog dana umire sve veći i veći broj obolelih, tako je sve češće pominjan tzv. italijanski scenario, teške zdravstvene prilike zbog KOVID-a u Francuskoj, Engleskoj i drugim zemljama. U najstrašnijem obrtu epidemije koji bi bio praćen velikim poboljevanjem i pomorom stanovništva, da bi se narod zaplašio, uvođene su rigorozne mere izolacije i policijskog časa, prećeno je novčanim kaznama i zatvorom onih koji su neposlušni, nagoveštavano je da će beogradska groblja biti tesna da prime sve pomrle. Apokliptična vizija delovanja korona virusa, da se ponašanje naroda učini poželjnim. U ovakvim epidemijama strah je beskoristan, pogotovu ako je prožet panikom ili kada stvara apatiju i bezvoljnost, predavanje sudbini.
Kako je KOVID 19, globalni fenomen, poznati svetski psiholozi objavili su kako se ljudi ponašaju u susretu sa ovom opasnom i smrtnosnom bolesti. Na osnovu njihovih istraživanja kako se stanovništvo odnosi prema merama izolacije i policijskog časa, odnosno u kojoj meri je motivisano da ih sprovodi, definisali su tri, odnosno četiri grupe ljudi:
– preterano poslušne,
– nedovoljno poslušne,
– neposlušne
– one koji ne spadaju ni u jednu od ovih grupa
Oni koji su preterano poslušni su strašljivci skloni da se neracionalno ponašaju i paniče. Oni u epidemiji mogu da svojim ponašanjem „zaraze“ strahom i druge smirenije i pribranije osobe. Što je najgore, lako prihvataju i šire netačne i senzacionalne vesti o poboljevanju i umiranju.
Oni koji su nedovoljno poslušni mogu da stvaraju probleme u epidemiji, jer ne izvršavaju dosledno mere suzbijanja epidemije, često kritikuju predloženo i ono što se čini, daju svoje predloge, kvare red i dr.
Oni koji su neposlušni smatraju se neranjivim. Oni smatraju i svima pričaju da njima korona virus ništa ne može, skloni su da izmišljaju hranu koja im daje snagu (beli luk, neke lekovite biljke, alkoholna pića), veruju u sudbinu koja im je uvek naklonjena i dr. To su obično mlade, zdrave, lakomislene osobe u adolescenciji ili ranom uzrastnom dobu koje mogu brzo da se zaraze i razbole.
Najzad, ima ljudi koji ne pripadaju nijednoj od pomenutih grupa. Oni se promišljeno i racionalno ponašaju, onoliko racionalnije koliko imaju više znanja o KOVID-u 19. Oni mogu biti veoma korisni u suzbijanju epidemije kao „pomoćnici“, „aktivisti“ i volonteri ako su dobro naučeni i obučeni.
U takvoj situaciji dolazak lekara iz Kine u Beograd i njihovi kontakti i izjave o iskustvima i znanjima stečenim u epidemiji korona virusa u Kini, doneo je značajnu dozu optimizma. Oni su u svome izlaganju na državnoj televiziji izjavili da PROTIV KOVID-A 19 POSTOJE LEKOVI. Rekli sa ds su njima lečili obolele u Kini. Sa uspehom su lečili i izlečili obolele osobe koje su imale solidan imunitet. Rekli su da i u Srbiji postoje dva leka, od četiri koje je odobrila i Svetska zdravstvena organizacija. Ne pomenuše o kojim lekovima se radi. Možda je to u redu. Narod bi pohrlio u apoteke i drogerije da se snabde tim lekovima, a to je nepotrebno. Lekovi nisu brašno. Brašnom može svako da rukuje, a lekovima rukuju samo lekari onda kada je to nužno i potrebno.
U Rajcu, 26. aprila 2020. godine
Pripremio Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja
FOTO: Pexels/ilustracija