Ovih dana pandemija koronavirusa mnoge će prinudno zatvoriti u kuće, a i oni mlađi čije kretanje nije ograničeno, bolje je da što manje izlaze i posećuju jedni druge, jer će tako smanjiti mogućnost da se zaraze i eventualno bolest prenesu svojoj porodici. Na portalu Za media trudićemo se da vam svakodnevno dajemo zanimljive preporuke kako da prekratite vreme u izolaciji. Knjiga je uvek najbolje rešenje, pa za početak evo šta od knjiga preporučuje Irena Jović Stanojević, vlasnica knjižare “Kaligraf”.
„Tetovažer iz Aušvica“, Heder Moris
Zasnovan na istinitoj priči, roman „Tetovažer iz Aušvica“ Heder Moris je vredno istorijsko svedočanstvo, podsetnik na užase Holokausta i pohvala ljudskoj izdržljivosti.
Godina je 1942. Lali Sokolov je deportovan iz Slovačke u Aušvic. Tamo je dobio zadatak da tetovira brojeve na rukama drugih logoraša. Iz reda logoraša koji čekaju na tetoviranje pred njega staje uplašena devojka. Za Lalija, bila je to ljubav na prvi pogled… ovo je početak jedne od nezaboravnih priča o Holokaustu – priča o tetovažeru iz Aušvica.
Bez trunke patetike, ispričana na potpuno drugačiji način od svih dosadašnjih govori o veličini života i našim neslućenim granicama da ga sačuvamo. Knjiga je nastala nakon što je autorka napisala scenario za film.
„Tajne koje smo čuvale“, Lara Preskot
„Tajne koje smo čuvale“ je uzbudljiv roman o preobražaju, dužnosti i žrtvovanju nadahnut istinitom pričom o zaveri CIA u kojoj je jedan od najvećih ljubavnih romana svih vremena – „Doktor Živago“ – korišćen za antisovjetsku propagandu.
Hladni rat je u punom jeku. Dve daktilografkinje iz biroa CIA dobijaju životni zadatak. Misija: krijumčarenje „Doktora Živaga“ iz SSSR-a, gde se niko ne usuđuje da ga objavi, i nastojanje da Pasternakovo veliko delo nađe put do štamparija u svetu. Kako je to izvedeno saznaćete ako pročitate ovaj uzbudljiv roman.
„Tajne koje smo čuvale“ spaja legendarnu književnu ljubavnu priču – višedecenijsku vezu Pasternaka i njegove ljubavnice i muze Olge Ivinske, koja je poslata u gulag i bila model za Živagovu junakinju Laru – s pričom o dve žene kojima je data prilika da vode život pun intriga i opasnosti.
„Veliki gradovi kroz istoriju“, priredio Džon Džulijus Norič
Od postanka urbanizacije u Mesopotamiji do današnjih metropola veliki gradovi su obeležavali razvoj ljudske civilizacije.
U knjizi „Veliki gradovi kroz istoriju“, koju je priredio Džon Džulijus Norič, iznete su njihove priče, od Uruka i Tebe do Tokija i Sao Paula. Tim istaknutih autora evocira karakter svakog tog mesta – njegovih ljudi, specifičnih umetnosti i arhitekture, njegove vlasti – i objašnjava razloge njegovog uspeha.
Bogato ilustrovana fotografijama, slikama, mapama i planovima, ova knjiga je pravi portret naše civilizacije.
„Šta god te čini srećnim“, Vilijem Satklif
Roman „Šta god te čini srećnim“ predstavlja duhovit i originalan pogled na odnos majki i sinova. Satklif prodire u samu srž majčinske ljubavi i otuđenja koje savremeni način života unosi u odnos roditelja i odrasle dece.
Tri sredovečne žene različitih priroda, stavova i porekla odlučuju da nenajavljeno odu kod sinova ne bi li premostile ponor koji se javio u njihovom odnosu od kada su im deca odrasla i počela samostalno da žive. Naravno, i njihovi sinovi su sušte suprotnosti, ali jedno im je zajedničko ‒ preneraženost što zatiču majku na pragu i želja da je se što pre reše i nastave da žive po svom običaju.
Po romanu „Šta god te čini srećnim“ snimljen je film 2019. godine.
„Faktologija“, Hans Rosling
Slika sveta zasnovana na činjenicama! To je bila misija Hansa Roslinga, Ule Roslinga i Ane Rosling Renlund, autorskog tima knjige „Faktologija“ – da se neznanju i pogrešnoj slici o svetu suprotstave činjenicama. Knjiga se bavi rastom stanovništva, siromaštvom, obrazovanjem, pandemijom, klimatskim promenama i mnogim drugim temama.
Kada su autori postavljali jednostavna pitanja o procentu svetske populacije koji živi u siromaštvu ili o tome zašto raste broj ljudi na svetu, sistematski su dobijali pogrešne odgovore od profesora, novinara, Nobelovaca i investicionih bankara. Šimpanze, koje su nasumice birale ponuđene odgovore, imale su daleko bolji rezultat. Da bi to objasnili, autori ovde ukazuju na deset instinkta koji iskrivljuju naš pogled na svet – od naše sklonosti da se delimo u dva tabora (obično neku verziju nas i njih) preko načina na koji koristimo sadržaje koje nam mediji serviraju (oslanjajući se na naš strah) do toga kako opažamo napredak (pri čemu verujemo da većina stvari postaje sve gora i gora).
Ovo je knjiga o svetu i o tome kako da taj svet razumete. Na samom početku možete da testirate svoje poznavanje sveta, a zatim autori postavljaju ključna pitanja i predstavljaju činjenice, rušeći tako naše zablude i pogrešne stavove.
Ako želite sjajan pregled važnih međunarodnih problema, ako vas zanima bar jedan veliki problem i želite brzo da pregledate različite stavove i utvrdite „činjenice“, ako želite okvir za procenu valjanosti informacija u budućnosti, onda je ova knjiga za vas.
ČITAJTE I ČUVAJTE SE poručuju iz zaječarske knjižare “Kaligraf”.