Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Đurđevdan kao uspomenu na Svetog Đorđa. Osim pravoslavaca ovaj praznik kao dan Svetog Grigorija slave i katolici.
Đurđevdan prate brojni običaji i magijske radnje koje se tiču zaštite, zdravlja i plodnosti. On se smatra granicom između leta i zime, vezan je za plodnost stoke i rod useva. Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro godina će biti uspešna a ako bude padala kiša leto će biti sušno. Po broju svečara Đurđevdan je druga slava u Srbiji, odmah posle Svetog Nikole.