Zbog zemljišta i klime pogodnih za razvoj vinove loze, Negotin i okolina bili su važan vinogradarski region još u doba Rimljana, od trećeg veka naše ere. Evropsko vinogradarstvo je krajem 19. veka zapalo u veliku krizu, kada je iz Amerike stigao parazit po imenu filoksera, koji uništava vinovu lozu. Kada je od 1870. godine u zapadnoj Evropi ova bolest izazvala nestašicu vina, došlo je do procvata vinogradarstva u Negotinskoj krajini, u kojoj, zbog peskovito-krševite strukture tla, filoksera nije mogla da se proširi. Tada je negotinsko vino počelo da se izvozi u celu Austrougarsku, ali i u Francusku, Englesku i Rusiju. Vino se iz Negotinske krajine prevozilo brodovima koji su plovili Dunavom. Krajina je krajem 19. veka imala najveću površinu pod vinogradima u celoj Srbiji.
Zbog velike rasprostranjenosti vinogradarstva u ovim krajevima, nastali su posebni kompleksi namenjeni proizvodnji i čuvanju vina, poznati kao pimnice, koji izgledom podsećaju na omanja sela. Kompleks poznat pod imenom Rajačke pivnice sagrađen je u periodu između sredine 18, i tridesetih godina 20. veka. To su zapravo ekonomski objekti, kaže etnolog Emila Petrović:
“Svaka kuća u selu Rajcu ima ovakav jedan privredni objekat – pivnice, a to su ustvari podrumi koji su poređani i ispresecani sokacima pa liče na jedno malo selo, na jedno neobično naselje. Na ovom etnološkom kompleksu, koji kao takav treba da se štiti, je zadržana tradicionalna proizvodnja vina. Iznad ovih objekata su vinogradi, tako da ljudi nisu morali čak dole u selo voze grožđe nego su odmah ovde u blizini mogli da muljaju grožđe, prave vino… ovo su specijalni objekti koji obezbeđuju i specijalne uslove za čuvanje vina i rakije. Znači možemo da kažemo da u ovim kućama stanuju samo vino i rakija.”
Danas je ovde samo 50-ak aktivnih vinskih podruma, od preko tri stotine, koliko ih je nekada bilo. U jednoj, međutim, čiji je vlasnik Miroslav Karamančić, ne stanuje vino, već je ona uz odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika, renovirana u etno restoran “Sveti Trifun”.
“Kada sam došao ovde, dosta davno 1981-82. godine, ja sam tada nešto video u ovom potencijalu koji može biti izuzetan i nisam mogao ni sanjati da ću nešto početi da radim ovde već sam došao kao turista i eto tako nešto započeo i došao do situacije da živim od ovoga. Rajačke pivnice su same po sebi fascinantne, zato što su kameni objekti za proizvodnju i čuvanje vina, isključivo su namenski. U zadnje vreme dosta nestaju, propadaju, zato što i selo nestaje, pa u tom pogledu imamo neki apel prema državi da nam infrastrukturu i ono najneophodnije pruži da bi se mi probudili, da se vratimo tim nekim našim korenima. Ali kažem, turisti se oduševljavaju ovim lepoticama koje su sada uspavane lepotice, nažalost, jer od 280 ukupno, možda 50-ak su žive, manje ili više. Kad kažem žive, 20-30 imaju vino za prodaju od čega zaista žive, a ostale su prepuštene zubu vremena, što je šteta.”
Propadanje pivnica muči i ostale vlasnike objekata jer nemaju novca da sami finansiraju obnovu krovova, a nakon urušavanja krovova, ruše se i kameni zidovi… Ovde niko ništa nije ulagao poslednjih decenija osim švedske nevladine organizacije “Kulturno nasleđe bez granica” koje je u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture u poslednjih nekoliko godina restauriralo devet krovova pivnica u Rogljevu i dve u Rajcu. Turisti su sve brojniji, oni se dive ovom neobičnom naselju, ali im sliku kvare porušene pivnice, i sve češće neuređena komunalna i putna infrastruktura. Opština Negotin, na čijoj je teritoriji ovaj značajan turistički potencijal, najavljuje ozbiljna ulaganja iz evropskih fondova:
“Preko Ministarstva turizma i telekomunikacija i Nemačke razvojne agencije GIZ, već smo preko IPA fondova ušli u program realizacije projekta vrednog 180 miliona dinara vezan za ceo kompleks Rajačkih pivnica. Projekat obuhvata sledeće radove: vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda u samom kompleksu Rajačkih pivnica, rekonstrukcija postojećih razvodnih ormara i osvetljenja pivnica, hidrogeološka istraživanja, održavanje kolsko-pešačkih puteva i ulica u kompleksu, rekonstrukcija opštinskog puta od Rajca do Rajačkih pivnica, javna rasveta, trafostanica i rekonstrukcija opštinske pivnice i sam info centar koji će biti dostupan svim turistima. Prethodnih godina smo obnovili put do Rogljeva, nastavak sledi već na proleće i do Rajca i to iz pravca Negotina ali i iz pravca Zaječara”, kaže predsednik opštine Negotin Vladimir Veličković.
Ovi jedinstveni spomenici kulture su na preliminarnoj listi Uneska, ali od još mnogo faktora zavisi da li će se i naći pod njihovom zaštitom jer neki od najosnovnijih uslova zaštite i brige društva o njima, još nisu ispunjeni.
Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Grada Zaječara. Mišljenja i stavovi izraženi u tekstu su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Grada Zaječara.
Grad Zaječar
