Ozimi usevi na području Timočke Krajine su, u zavisnosti od vremena setve, u feno fazi početka bokorenja do kraja bokorenja. Agronomi kažu da je pšenici prekopotrebna prihrana azotnim djubrivom i da ovaj posao treba uraditi čim vreme dozvoli.
Zima je bila blaga a sneg je na vreme zaštitio useve i dao im potrebnu vlagu. Od nove godine do polovine marta kod nas je zabeleženo preko 200 litara vodenog taloga po metru kvadratnom. Vlaga koliko prija strninama toliko odlaže prihranu a na pojedinim parcelama izazvala je i biljne bolesti – pepelnicu i ceptoriju. Za kisela zemljišta agronomi savetuju upotrebu KAN-a a za alkalna uree mada ona ima odloženo delovanje. Nauka kaže da je za tonu pšenice u žetvi potrebno 25 kilograma čistog azota u zemljištu:
“Sneg koji je iako malo kasnije došao, iscrpeo je biljke pšenice. Ono što bi proizvodjači, ukoliko to do sada nisu uradili, trebalo bi da izvrše prihranu, barem jednu prihranu azotnim djubrivom. Zašto azotnim djubrivom, zato što je iznurena pšenica i treba joj podsticaj za dalje kretanje u praktično tu vegetativnu fazu, znači fazu kada ona počinje da brine o formiranju klasa odnosno negde i formiranje prinosa”, preporučuje Dragan Djordjević iz Agromarketa.
Najbolje je ovaj posao obaviti po sunčanom i tihom vremenu i nikako pre kiše koja može da spusti mineralno djubrivo u niže slojeve zemljišta čime ono postaje nedostupno korenovom sistemu biljke:
“Uvek je bolje kada biljkama damo u dva navrata malo prihranu. Znači taman kada iscrpi jednu dobije drugu količinu a sve treba završiti negde, maksimalno do 10. aprila.”
To je poslednji momenat kada pšenica kreće u intenzivni porast. Tada već treba krenuti i sa hemijskom zaštitom protiv korova i biljnih bolesti.