U bugarskom ski-centru Pamporovo održan je, od 25.februara do 4.marta, 65. susret Međunarodnog ski-kluba novinara (SCIJ) koji je ujedno i nezvanično novinarsko svetsko prvenstvo na kojem je ove godine učestvovalo 170 novinara iz 30 zemalja širom sveta. Reprezentacija Srbije u sastavu Bojana Pepić (slobodni novinar), Marko Đurica (fotoreporter Rojtersa), Mirko Milićević (slobodni novinar) i kapiten Miljan Vitomirović (novinar RTV Pink) ostvarili su pojedinačno, ali i kao reprezentacija najveći uspeh od kada smo kao samostalna država članovi SCIJ.
A sve je počelo u skadarlijska „Tri šešira“ gde smo dočekali kolege iz Hrvatske. Uz zagrljaje i poljupce muzičari nisu čekali ni tren i već se zapevalo „Ko te ima, taj te nema“. Videli su se i prijatelji koji dugo nisu, bilo je zdravica, ali ne previše jer je trebalo ustati rano za put ka Bugarskoj. Naš „Talisman“ koji nam je ustupio Reno Srbija, pomagao nam je u vožnji masažerom u sedištima i senzorima za pravac i blizinu drugih vozila, kao i kontrolom svih točkova, tako da je i vozač pored ostalih mogao da uživa u krajoliku.
Okupljanje novinara skijaša iz svih zemalja učesnica ove godine i svečano otvaranje prvenstva sa defileom zastava bilo je u Plovdivu. Ne slučajno jer će taj grad 2019. biti Evropska prestonica kulture. Snežna mećava sprečila nas je da posetimo sve znamenitosti mesta koje je bilo naseljeno još pre sedam milenijuma, kojem su svoj pečat ostavili Rimljani i Vizantijci, a socrealističko „ulepšavanje“ sada popravlja EU Bugarska.
Pogled kroz prozor ekskluzivnog hotela „Ramada“ narednog jutra nije nas oduševio jer je više od pola metra napadalog snega značilo da 80 kilometara putovanja do Pamporova neće biti lako. Matematička funkcija visine snega na putu i nadmorske visine i ovog puta pokazala se tačnom i poslednji kilometri bili su pravi izazov za automobil, koliko i za vozača. Ali na cilj smo stigli bez lanaca, na zaprepašćenje mnogih, a naročito bugarskih policajaca.
Na Nacionalnoj večeri Srbija je ove godine predstavila Sremsku Mitrovicu kao carski grad, kao i bogatu gastronomsku tradiciju Srema, kulene, kobasice i druge delikatesne proizvode, vina i sireve za koje je savršen dodatak bilo slatko od ljutih papričica porodice Leković iz Novog Sada. Svi koji su došli na naš štand bili su oduševljeni i vinima Deurić, a partner naše reprezentacije ponovo je bio i Zlatriborac. Ali ni ostali nisu zaostajali. Trebalo je izdržati probu svega na još 29 stolova. Pao je i dogovor sa Slovencima, formirana je trilateralna WhatsApp grupa „Kraljevina SHS“. Da ne razumete pogrešno, naziv je fora i to nije bila žal za bilo kojom od ranijih država. To je staro-novo prijateljstvo ljudi koji poštuju svoje zemlje iz kojih su došli i ne gledajući u prošlost veruje da svako od nas može uticati na bolju budućnost.
Posle probe staza, došao je red i na trke. U veleslalomu, Marko Đurica u kategoriji juniora bio je fenomenalan peti, a od bronze ga je delilo manje od sekunde. Milićević, na žalost, nije stigao do cilja. Juniorka, Bojana Pepić, bila je odlična deveta. U seniorskoj trci Vitomirović je bio solidan petnaesti. Nordijsko trčanje tek nije disciplina kojoj smo vični, ali i tu nije bilo loših rezultata. Mirko Milićević je bio deveti, a tada Đurica zbog povrede nije uspeo da završi trku. Odustala je i Pepić, ali je zato Miljan Vitomirović bio standardan i kroz cilj prošao kao 12. Time se naša reprezentacija našla među 10 po rezultatima, rame uz rame zemljama u kojima je skijanje deo tradicije, ali i kulture života.
Osim takmičenja i druženja domaćini iz Bugarske organizovali su nekoliko zanimljivih panela na kojima se razgovaralo o ekonomiji i ekologiji, a o Evropskoj uniji i Zapadnom Balkanu govorio je i Rosen Plevneliev, bivši predsednik Bugarske. Bilo je interesantno slušati i gledati kako kolege iz EU zemalja postavljaju i neugodna pitanja o zloupotrebama i korupciji. Konkretne odgovore, naravno, nisu dobili.
Bugarski nacionalni praznik, 3.marta, Dan oslobođenja (naravno od Otomanske imperije) obeležen je u Pamporovu spektakularno. Više hiljada ljudi skijalo je sa bugarskim zastavama, a našla se tu i po koja druga, kao i u narodnim nošnjama niz padinu čime su organizatori pokušali da obore Ginisov rekord u toj disciplini za koju sam siguran da postoji jer ima i takvih koje ne mogu ni da se zamisle. A da li su u tome uspeli proverićemo u narednom izdanju te knjige, ako ne zaboravimo. U svakom slučaju prizor je bio fascinatan, naročito Bugara i Turaka u zajedničkom kolu baš kao što je i naša grupa SHS.
Kodeks oblačenja na ceremoniji dodele medalja i zatvaranja sa gala večerom bili su nacionalni kostimi, pa su naši predstavnici zahvaljujući Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“ iz Kikinde predstavili motive srpske narodne nošnje. Neverovatno je kako se mnogo nismo razlikovali od domaćina i od Rumuna, a nešto su nam poznate bile i nošnje Slovačke i Mađarske. Ipak, najgrandiozniji su bili Italijani odeveni kao drevni Rimljani, iako smo mi iz grupe morali da ih podsetimo da je više od 25 rimskih imperatora rođeno na teritoriji SHS.
I vrlo važan redak pred kraj. Sponzor naše reprezentacije bila je Energotehnika Južna Bačka, a podržali su nas i Knez Petrol, Reno Srbija, Fush i Stonicom.
Još uvek se ne zna gde će i da li će biti održano naredno prvenstvo s obzirom na to da se prvi put u istoriji ovog kluba niti jedna zemlja nije prijavila za organizaciju susreta. To je, kažu, odraz ekonomske, ali i krize profesije na globalnom nivou. U međunarodnom komitetu SCIJ se ipak nadaju da će prevazići problem i da će 2019. novinari sa gotovo svih kontinenata opet osvajati snežne padine.
M.Vitomirović
