Prvi posao na koji je nova vlast u Zaječaru prionula je bila izgradnja zemljanog bedema na centralnom gradskom trgu. Bedem je dugačak 30-tak metara, a visok oko 2 metra. Njegova svrha je bila da se cvetnim aranžmanom ispiše ime Zaječara. Estetski nivo ove ideje se može uporediti jedino sa ukusom onih ljudi koji plaćaju posebnu taksu da bi na registarskim tablicama automobila ispisali svoje ime. Ovde ta vrsta egzibicionizma nije uspela. Zapravo četiri meseca od izgradnje bedema, gradska vlast nije uspela da ostvari svoj naum i cvećem ispiše ime grada na sumornom zemljanom bedemu…
Još juna meseca na bedemu je ime Zaječara ispisano zasadima “begonije semperflorens” u narodu poznate kao šećerak, ali već posle desetak dana zasadi su se osušili. Uporni su bili radnici JKP “Higijene Zaječar” i ponovo su zasadili šećerak, ali rezultat je bio isti. Visoke temperature su uticale da se cveće delimično ili potpuno osuši i da ispisivanje imena našeg grada ostane samo pusta želja nove vlasti.
Posle toga u avgustu ove godine su iz JKP “Higijene” rešili da promene cveće, pa su umesto šećerka zasadili ljubičice. Tu počinje najzabavniji deo ove priče, jer ljubičice su dobile i dvadesetčetvoročasovno obezbeđenje radnika “Higijene”. Tada nam je Dobrila Radosavljević, rukovodilac Radne jedinice “Zelenilo”, rekla da se ljubičice čuvaju u tri smene, kako bi konačno cvetni ispis „Grad Zaječar“ preživeo sve izazove. Prema rečima g-đe Radosavljević straža je bila neophodna jer osim visokih temperatura cveće uništavaju i psi lutalice, ali i lopovi koji iskopavaju zasade i tako skrnave slova.
Vest da je za ljubičice organizovana dnevna i noćna straža su sa našeg Portala preuzeli mnogi mediji pa se javnost čitave Srbije zabavljala bizarnom situacijom sa ljubičicama u Zaječaru. Manje je zabavna činjenica da je dvadesetčetvoročasovna straža za ljubičice Zaječarce koštala više od 140 hiljada dinara na mesečnom nivou.
Najveći apsurd je taj što ni ovog puta ispis imena našeg grada nije uspeo. Prve niže noćne i jutarnje temperature u septembru su pogubno delovale na zasade ljubičica. Slova su ponovo postala neprepoznatljiva, a zemljani bedem prema rečima Zaječaraca sada najviše podseća na humku, što centru grada daje vrlo sumoran izgled.
Nakon ove avanture i uludo potrošenog novca na pejzažne eksperimente gradskog rukovodstva ostaje da vidimo da li će biti uklonjen skaradni zemljani bedem ili će se čekati proleće, pa sve iz početka?
Ovo istraživanje je sufinansirano sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala Za Media i ni u kom slučaju ne odražava stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.