Afera česme je kulminirala posle protestnog skupa „Zaječar u crnom“ koji je organizovalo Udruženje „Za česme“ na kome su izneti dokazi da je bušotina Hotela “Srbija TIS” nestručno i nezakonito urađena i da je spojila površinske zagađene vodonosne horizonte sa dubinskim horizontima, odakle se vodom kaptiraju arteske česme.
Samo nekoliko dana posle skupa, nakon jednogodišnjeg ćutanja reagovalo je nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike i nakon njihove vanredne kontrole je potvrđeno sve na šta su članovi Udruženja Za česme i ukazivali.
Posle skupa je reagovalo i Gradsko veće Zaječara i na njihov zahtev je urađena vanredna kontrola česama čiji rezultati nisu bili jasni i konkretni. Saopšteno je da se voda na svim česmama može koristiti za piće osim na jednoj. Posebno je bilo čudno što na pojedinačnim analizama za 10 česama piše da voda nije u skladu sa Pravinikom o ispravnosti vode za piće i Zakonom o vodama. Ta činjenica je pobijena mišljenjem Zavoda za javno zdravlje u kome se navodi da se ta voda ipak može koristiti za piće i pripremanje hrane, uz uslov da se urade dodatne analize!?
Dodatnu zbrku je izazvala izjava republičke sanitarne inspektorke, koja je rekla da se voda ne preporučuje za piće na 10 česama!
Zbog očiglednih nelogičnosti, novinar Dušan Vojvodić koji već dve godine istražuje ovu temu je u dva navrata pokušao da postavi pitanja Velimiru Ognjenoviću, gradonačelniku Zaječara: Prvi pokušaj se završio ćutanjem Ognjenovića, a drugi put je gradonačelnik jednostavno napustio konferenciju za novinare čim je čuo pitanje.
Posle toga na zahtev zamenika gradonačelnika dr Mirka Nikolića, Gradsko veće je naložilo Zavodu za javno zdravlje “Timok” da pojasni analize i mišljenje. Zbog toga je danas održana press konferencija na kojoj su učestvovali stručnjaci Zavoda za javno zdravlje, direktor Vodovoda i načelnik Odeljenja za urbanizam.
Izlaganja nadležnih na press konfernciji su bila obimna, dosadna i što je najvažnije ponovo nejasna.
O tome koliko su početna izlaganja bila zanimljiva svedoči da je gradski većnik Dušan Firović spavao dok je konferencija trajala.
Na konferenciji su stručnjaci Zavoda ponovili sve što je i ranije objavljeno, a najčudnije je bilo to što niko od nadležnih nije doveo u vezu poremećene vrednosti na česmama sa arteskim bunarom “Srbija TIS”, što je i bio povod vanrednog merenja. Jedino novo je bilo to što smo dobili priliku da postavimo pitanja. Prvo pitanje je bilo upućeno doktorki Dijani Miljković iz Zavoda za javno zdravlje “Timok” koja je samo dvadesetak dana ranije izjavila da su nakon izgradnje bušotine rezultati na pojedinim česmama počeli da se menjaju. Dr Dijana je tu svoji izjavu sada negirala.
Drugo pitanje upućeno dr Dijani Miljković je bilo da se poziva na mišljenje Batuta, kao najrelevantnije ustanove u Sbiji, ali da mišljenje navodi selektivno. Naime mišljenje Batuta je dobijeno na inicijativu Udruženja “Za česme” još pre godinu dana i ono sadrži i deo o arteskoj bušotini koji je iz nekog razloga preskočen.
U tom delu se navodi „Uvidom u dodatnu dokumentaciju Udruženja „Za česme“ dajemo predlog mera za smanjenje potencijalnog rizika od naknadne kontaminacije podzemne vode koja predstavlja izvorište vodosnabdevanja sa navedenih česmi:
Mišljenja smo da obavljanje hidrogeoloških istraživanja u smislu novih bušotina i postavljanja pumpe može predstavljati rizik za naknadnu kontaminaciju podzemne vode iz koje se snabdevaju vodom javne česme i posledičnog narušavanja zdravstvene bezbednosti vode za piće istih.“
Važno je reći da je ovo mišljenje dato pre tačno godinu dana kada nije bilo poznato da je bušotina urađena tako da se kroz nju mešaju površinske otpadne vode sa čistim arteskim vodama. Ipak, na tu mogućnost Batut upozorava. Ostaje nejasno zašto zaječarski Zavod prilikom citiranja Batutovog mišljenja „zaboravlja“ na ovaj veoma važan deo koji pominje spornu bušotinu.
Stručnjake Zavoda za javno zdravlje pitali smo i da li su prema uputstvu Instituta Batut uradili uporednu analizu rezultata merenja česama pre i posle izgradnje bunara. Podsetili smo ih i da je Udruženje Za česme takav zahtev uputilo Zavodu, ali nismo dobili jasan odgovor. Takođe uporedni pregled rezultata je uradilo Udruženje “Za česme” i iz njega se može jasno videti da je voda na nekoliko česama pre izgradnje bunara bila čista i u skladu sa Pravilnikom i Zakonom o vodama, a da je nakon izgradnje bunara na desetak merenja uvek bila higijenski neispravna. Nažalost komentar stručnjaka Zavoda je izostao.
Zanimalo nas je zašto zaječarski Vodovod, nije preduzimao mere da se urade šire analize koje mu je Zavod predlagao još pre više od godinu dana? Takođe smo direktoru Vodovoda postavili pitanje da li je primenio odluku o zaštiti česama i sve što ta odluka propisuje. Nažalost saznali smo da se ta odluka ne primenjuje.
Kada je na red došlo da pitamo nadležne iz Urbanizma o tvrdnjama iz zapisnika republičkog hidrogeološkog inspektora u kome izvođač radova na bunaru hotela Srbija TIS tvrdi da su radovi započeti bez bilo kakvih dozvola uz „blagoslov“ lokalne vlasti, konferencija je prekinuta.
Kao i uvek kada želimo da postavimo pitanja o potencijalnoj korupciji i nečinjenju u Gradskoj upravi Zaječar uskraćeno nam je pravo da dobijemo odgovor. Inače na press konferenciji je bio i predsednik Udruženja“ Za česme“ Boban Pogarčić, koji je prokomentarisao da je GU Zaječar učinila bukvalno sve što je u njihovoj moći, kako bi podatke o zagađenju prikrila od javnosti i da Udruženje zbog toga sutra, u subotu, 3.12.2016. godine organizuje protestni skup na Trgu oslobođenja sa početkom u 12 sati i da će sa tog skupa biti poslata jasna poruka gradskoj vlasti i gradonačelniku, koji ogoljeno štite interese onih koji uništavaju česme.
