Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje. Po hrišćanstvu, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka. Danas ga proslavljaju rimokatolici, a 1. maja će i pravoslavci.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio je u Uskršnjoj poslanici da Uskrs pita sve “očeve” Balkana zašto se i dalje više raduju tome da su im deca posvađana, izgubljena i mrtva, nego da se raduju na zajedničkoj “gozbi razumevanja”.
“Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest – Jesi li i ti tako bogat u milosrđu, da u ‘mrtvima’ i ‘izgubljenima’ budiš želju za povratkom u život, u odgovornost?”, poručio je Hočevar.
Kako je istakao, Uskrs “ispituje” sve parlamentarne i vodeće strukture sveta zašto odbacuju Oca i zašto se više raduju smrti nego životu.
Najvažniji hrišćanski praznik spada u red “pokretnih” svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan – nedelja.
Razlika između takozvanog katoličkog i pravoslavnog Uskrsa ove godine je naročito velika, čak 35 dana.
Uskrs mora da padne posle prolećne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca, 14. dana jevrejskog meseca nisana.
Za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste se astronomska posmatranja, već tablice – julijanske i gregorijanske.
Drugi, najvažniji uzrok razlike u datumu pravoslavnog i katoličkog Uskrsa je jevrejski praznik Pasha.
Kod pravoslavaca mora da bude i posle Pashe – koja je sama klizna, po jevrejskom lunarnom kalendaru.