Dan sećanja na žrtve NATO agresije obeležen je u Zaječaru polaganjem venaca i cveća na Spomenik borcima nastradalima u ratnim sukobima na tlu bivše Jugoslavije 1990-1999.
O užasima bombardovanja koje je trajalo 78 dana i ljudima koji su nastradali tokom tih 11 nedelja, govorio je pukovnik Goran Stamenković, komandant zaječarskog garnizona.
“Prošlo je 17 godina otkako je 24.marta 1999.godine, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, NATO otpočeo bombardovanje Srbije. Za sve ovo vreme nismo mogli da zaboravimo strahote rate, a u naša sećanja urezane su nevino stradale žrtve. Njih su agresori cinično nazvali „koletarnom štetom“. Tokom bombardovanja živote je izgubilo 90 dece“, istakao je Stamenković, koji je porodicama nastradalih rekao da poštuje njihov bol koji je nemerljiv, ali da smo svi ponosni na one koji su živote dali za odbranu otadžbine.
U znak sećanja na stradale (Bojan Bogojević rođ. 1978, Dragan Grujić rođ. 1962, Darko Bujošević rođ. 1979, Desimir Selimović rođ. 1978, Bojan Ranđelović rođ. 1973. i Mile Đenadija rođ. 1948.), vence su položile delegacije Grada Zaječara, Vojske Srbije i Policije, delegacije SUBNOR-a, Udruženja vojnih penzionera , Udruženja ratnih vojnih invalida i Udruženje rezervnih vojnih starešina, kao i porodice stradalih u NATO bombardovanju.
Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 17 godina. Za 78 dana ubijeno je oko 2.500 civila i oko 1.031 pripadnika vojske, a ranjeno je i povređeno više od 12.500 ljudi, od čega je 2.700 dece. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999.godine.
