Tribina “Šanko si Bonka zalibi” održaće se u Zavičajnom kutku Matične biblioteke “Svetozar Marković” u četvrtak, 18. februara od 18 časova. Na tribini će govoriti novinar – istraživač Irena Jović Stanojević, stihove će govoriti Saša Stojčić uz violinsku pratnju Vanje Golubović.
Aleksandar Dišković Šanko bio je Jermenin čija se porodica doselila u Veliki Izvor, iz koga se Šanko kasnije preselio u Zaječar. Bonka je bila prelepa devojka iz zaječarske bogate familije.
Bonka i Šanko su se sreli i zavoleli. Bili su vrlo mladi. Tajno su se sastajali ispod šam-duda, krijući ljubav od njenih roditelja. Tragične priče i još lepše pesme spevane o njoj ne bi bilo da Šanko nije morao ubrzo da ode u rat (srpsko-turski rat 1876-78). Tri godine je Šanko služio srpskog kralja. Tri godine Bonku nije video.
Iz rata se vratio baš na Bonkinu svadbu. Njeni roditelji su je udali za bogatog trgovca iz Negotina. Jer, kako su govorili – para na paru ide! Bonka je želela da joj na svadbi svira Šanko, i niko drugi. Priča kaže da je Šanko svirao, a Bonka kolo vodila i dok se on sa svojom violinom nad nju nadnosio, uspela da mu došapne da dođe kod nje u sobu. Oboje su se iskrali sa svadbe i u sobi je Bonka od Šanka zatražila da je ubije, jer ona neće drugog osim njega. Šanko je, navodno, izvadio nož i ubo je njim u srce. Zatim je pokušao da ubije i sebe, ali nije uspeo, jer je nastala opšta pometnja. Šanko je iskočio kroz prozor i pokušao da pobegne. Uhvatili su ga žandarmi i Šanko je osuđen na 20 godina robije.
Šanko na robiji u Požarevcu, u čamotinji, ispeva pesmu o svojoj i Bonkinoj sudbini. Pesma je bila toliko lepa, a i sam Šanko ju je uvek plačući pevao, da je dirala u srce svakog ko bi je čuo. Kroz pesmu, Šanko je govorio pravu istinu – da mu je Bonka otrgla nož i sama ga sebi zarila u srce!
Legenda kaže da je Šanka u požarevačkom kazamatu čuo kralj Milan kada je dolazio u redovan obilazak zatvora, kako u ćeliji svira dirljivu melodiju. Šanka su doveli pred kralja i on mu je odsvirao svoju baladu “Šanko si Bonka zalibi” – o tragičnoj ljubavi njega i sprpske Karmen – prelepe Bonke, koju je spevao u zatvoru. Kada je čuo ovu tragičnu priču, kroz pesmu ispričanu, kralj je pomilovao Šanka.
Po povratku u Zaječar, Šanko je prvo otišao na grob kod svoje Bonke i položio buket crvenih ruža. Nakon toga dugo je tumarao gradom. Kasnije se latio ćemaneta (violine) i počeo da peva. Tadašnji zaječarski bogataši hteli su jedino Šanka da slušaju. Priča se da su sa njim ulazili u kafanu, zamandarili vrata i po nekoliko dana lumpovali uz Šankovo ćemane. Ostalo je zabeleženo da je Šanko svirao sudijama Prekog suda, koji su u Zaječaru sudile učesnike Timočke bune.
Dragutin Ilić koji je bio delovođa Prekog suda, zapisao je da je Šanko tada prvi put pevao, “roman o sebi i Bonki”, pesmu “Šanko si Bonka zalibi”. Epilog priče o Bonki i Šanku, je da se Šanko pod stare dane oženio i imao četvoro dece. Njegovi potomci i danas žive u Zaječaru. Šanko je umro u dubokoj starosti, u godinama pre Drugog svetskog rata.