Od pre dvadesetak dana medijska scena Zaječara je bogatija za još jednu medijsku kuću, internet televiziju Valter. Glavni promoter nove televizije bio je bivši gradonačelnik Boško Ničić, koji je u desetercu uz Njegoševe citate, danima najavljivao TV Valter, kao svetionik istine u medijskom mraku Zaječara. Sve je bilo veoma zabavno, dok nisu objavljeni prvi radovi kolega iz nove televizije. Bar meni je tada postalo dosadno, pa više nisam pratio njihov rad, sve do juče, kada su kao svoj rad, objavili rad Za medije. Uzeli ljudi naše istraživanje iz 2013. godine, stavili logo Valter TV i objavili kao svoje istraživanje!!!
U medijskom svetu to je bezočna krađa autorskog dela, drakonski kažnjiva po zakonu. Tako eksplicitni primeri kranje bahatosti, u civilizovanim društvima, najčešće se događaju greškom. Verujući da je greška u pitanju obratio sam se promoteru TV Valter Bošku Ničiću da ukradeno autorsko delo ukloni sa svog facebook profila i youtube kanala TV Valter, međutim, dobio sam odgovor da g-din Nicic nikada nije čuo za Valter televiziju i da je on samo običan građanin koji na svom profilu širi razne sadržaje pa i njemu nepoznate TV Valter. Dakle građanin Ničić ništa ne zna o TV Valter koju danima i nedeljama lično promoviše. Ipak nisam odustao i pozvao sam svog nekadašnjeg kolegu Gorana Aleksića, Karlosa, čiji sam baršunasti bariton, prepoznao u prilozima TV Valter. Ni tu nisam bio bolje sreće jer Karlos mi je u telefonskom razgovoru rekao da on lično nema nikakve veze sa TV Valter, ali da će moje raspitivanje ko ima veze sa tom televizijom, biti prosleđeno na nadležno mesto pa ću, možda, dobiti odgovor od nadređenih…
Ufff nadležni, nadređeni, Ničić, Karlos, Valter, sve to nekako opasno zvuči, ali je počelo polako da dobija smisao. I konačno sam ukapirao, pa oni su ilegalci, zato se i zovu Valter!!! Ipak, oni nisu obični ilegalci, već medijski, spremni da za istinu ako treba kradu i lažu, ali šta da se radi, takav je život boraca protiv medijskog mraka iz TV Valter. Nije to lako, prvo je potrebno sigurno sklonište za ilegalnu ćeliju, pa onda internet i na kraju tuđi medijski sadržaj. I tada ilegalna borba počinje. Na tuđi rad se stavi sopstveni logo i sadržaj se objavi, a ilegalna ćelija se pod okriljem noći raziđe do sledeće akcije. Baš su to lepo osmislili, po tom principu mogu da kao svoj objave i neki igrani film ili da prošire delatnost pa da pređu na obrazovanje i bez po muke uz tuđe radove doktoriraju, pa onda mogu sa autorskih dela da pređu na konkretnije stvari kao što su tuđi novčanici, bicikli, automobili i ko zna šta još, dok sloboda ne stigne. Ima tu samo jedan problem, a to je da se lopovlukom sloboda ne može izboriti, sloboda se u novinarstvu stiče znanjem, argumentima, profesionalnim integritetom i naravno radom za legalno registrovanu medijsku kuću. To su bar mogli da vide i nauče iz istraživanja koje su nam ukrali.
Dušan Vojvodić