MUZEJ KRAJINE osam i po decenija čuvar negotinske istorije i tradicije (VIDEO)

26.09.2019 - 12:00
Negotin
Zaječar
Za media

Negotin je zauzimao značajno mesto u razvoju muzejskih ustanova u Srbiji 20. veka. Prvi muzeji kompleksnog tipa u Srbiji, bez Vojvodine i Beograda, otvoreni su u Nišu i Negotinu.

Muzej Krajine osnovan je 1934. godine. Ideja o osnivanju začeta je prilikom obeležavanja stogodišnjice oslobođenja Timočke Krajine od Turaka. Tim povodom, 21. septembra 1933. godine, priređena je izložba pod nazivom Starine Krajine, nakon koje su entuzijasti i zaljubljenici u starine došli na ideju da bi u Negotinu mogao da se otvori muzej. Inicijativu za osnivanje muzeja i muzejskog društva preuzeli su: Milan J. Radojević, školski nadzornik u penziji, Svetislav Stefanović, bankarski činovnik i Stojan Mladenović, profesor Učiteljske škole. Oni su sastavili Pravila muzejskog društva u Negotinu, koja su osnivači zatim potpisali, pa su ona dostavljena banu Moravske banovine na odobrenje i potvrdu. Ban Moravske banovine u Nišu, poznati književnik Jeremija Živanović, aktom II br. 3322 od 16. februara 1934. potvrdio je Pravila muzejskog društva u Negotinu, kao i osnivanje muzeja pod nazivom Gradski muzej Hajduk Veljko u Negotinu – Krajina. Za osam decenija postojanja Muzej je u nekoliko navrata menjao ime, a danas nosi naziv Muzej Krajine.

Istraživanjem, otkupom i poklonima vremenom muzejske zbirke su se obogaćivale, sada muzej čuva preko 15 hiljada predmeta, pa se tako uvećavao i broj objekata u kojima su smeštene zbirke, tako da je danas Muzej krajine prilično reprezentativno zdanje u tri zgrade u gradu. Pored toga tu je i arheološki lokalitet Vrelo Šarkamen, kaže nam direktor ove ustanove kulture Ivica Trajković: 

"U zgradi u kojoj se nalazimo, muzej je smešten 1952. godine, veći deo postavke u dvorištu i prizemni deo je arheološka postavka koja hronološki pokazuje život ljudi i stvaranje od praistorijskog perioda, preko rimskog doba do srednjeg veka, manji deo postavke je na spratu Muzeja Krajine i odnosi se na etnološki deo i istorijski. Etnološki deo prikazuje život i običaje stanovnika ovog kraja u 19. i 20 veku i jedan deo istorijske postavke vezan je za I svetski rat i period koji je prethodio balkanskim ratovima, od 1912. do 1918.

Osim Muzeja Krajine, 1964. godine Mokranjčeva rodna kuća je pretvorena u muzej, a naš veliki kompozitor je 50 godina posle smrti dobio ovaj muzej. Suviše je bio mali taj autentični prostor gde je Mokranjac stanovao, tako da je kuća praktično spojena sa susednom i dobio se prostor za memorijalni muzej, koji je i najposećeniji.

Treći objekat je Muzej Hajduk Veljka, najmlađi ali u zgradi iz sredine 19. veka. Osnovan je 1997. sa postavkom umetničkih dela na kojima je naslikan Hajduk Veljko, tu je i oružje iz I srpskog ustanka. Osim tih stalnih postavki mi imamo i dva galerijska prostora, jedan je upravo u Muzeju Hajduk Veljka - Todorčetov konak u prizemnom delu, a raspolažemo i letnjom scenom za razne vrste događaja. Nismo samo aktivni što se tiče muzejskog stvaralaštva, već smo otvoreni i za sva druga udruženja i organizacije koje priređuju neke događaje kod nas."

Pri formiranju stalne postavke nastojalo se da se, izborom eksponata, istorija razvitka Negotina od geološko-paleontološke prošlosti do kraja 20. veka što kompletnije pokaže, čime se dobija kontinuitet u pregledu. Mnogi eksponati iz muzeja su eksponati trajne vrednosti koje će generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđe.

Arheologija Muzeja Krajine predstavljena je jednim manjim delom u lapidarijumu, gde je izložen deo arhitektonske i sakralne plastike iz rimskog perioda (III-IV vek) i većim delom u prizemnom delu zgrade, gde je putem prezentacije najvrednijih arheoloških eksponata prikazan  period od paleolita do kasnog srednjeg veka.

Antički period predstavljen je eksponatima iz vremena dominacije Rimljana i njihove civilizacije na ovom prostoru a posebno značajni nalazi iz ovog perioda su bronzana statueta Neptuna sa Karataša, nalaz iz svetilišta Jupitera Dolihena iz Brze Palanke, zlatne naušnice iz Prahova, mermerna ikona Libera i Libere i dr.

Na samom ulazu u muzej predstavljena je geologija i paleontologija istočne Srbije. Ova oblast izgrađena je od različitih stena, počev od kristalnih škriljaca karbonatnih, glinovitih i peskovitih sedimenata, pa do magmatskih dubinskih i vulkanskih stena. U vitrini je, putem izloženih fosilnih ostataka: flore, mikrofaune, dupljara, brahiopoda, mekušaca, bodljokožaca,  riba i sisara, prikazan period mezozoika i kenozoika.

Muzejska postavka, na spratu predstavljena je kroz eksponate iz etnološke, istorijske i umetničke zbirke, a obuhvata period s kraja 19. i početka 20. veka.

Etnološku postavku čine oni predmeti i fotografije koji nam dočaravaju samo jezgro tradicionalne kulture Negotinske Krajine: zanate, zanimanja, tkanja, ćilime, uređenje kuće, običaje i narodnu nošnju. Akcenat je stavljen na seosku srpsku i vlašku nošnju, na njenu raskoš i neospornu estetsku i umetničku vrednost. Prikazani su i eksponati za izradu tkanine, kao i predmeti koji dočaravaju seosku trpezu. U okviru stalne etnološke postavke Muzeja Krajine pored seoskog, prikazan je i gradski život stanovnika ovoga kraja kroz nekoliko tipičnih zanata, nakit, odeću, a zahvaljujući sačuvanim komadima nameštaja i delovima pokućstva, posetioci mogu videti kako je nekad izgledala gradska soba.

Istorijski periodi predstavljeni su hronološki preko istorijskih predmeta i pomoćnog muzejskog materijala. Tako u prvom delu posetioci mogu videti eksponate koji se odnose na privredni razvoj Krajine, 13. pešadijski puk i socijalistički period. U drugom delu istorijske postavke predstavljeni su eksponati koji nam ilustruju period balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Tu su izloženi eksponati koji se odnose na oružje i vojničku opremu. Na panoima su izložene fotografije i razglednice brodova koji su preneli srpsku vojsku na ostrvo Krf i Vido, a u posebnoj vitrini je prikazana uniforma srpskog vojnika.

Deo muzejskog blaga je i publikovan, a osim stručnjaka muzeja bogata riznica izvor je i inspiracija mnogim drugim istraživačima i spoljnim saradnicima muzeja da prezentuju ono što Muzej poseduje:

"Prilično smo aktivni i u publikovanju pre svega stručnih radova radnika muzeja, u poslednjih nekoliko godina sa Filozofskim fakultetom urađena je sakralna topografija Negotinske krajine, 2014. godine povodom 80 godina muzeja štampana je Monografija muzeja, rađen je katalog arheološke postavke, vodič kroz etnološku postavku, zatim izdanje o starim negotinskim zanatima, dva rada iz oblasti pedagogije. Takođe skorašnje izdanje je o razglednicama iz zbirke Stevana Stojanovića Mokranjca, zove se "Muzejska zaostavština Stevana Mokranjca", koja prikazuje jednu drugu stranu Mokranjca, za razliku ove muzičke koja je uglavnom poznata javnosti, ali je jako zanimljiva i njegova prepiska sa suprugom Marijom Predić koja je bila bratanica Uroša Predića, našeg velikog slikara i u muzeju se čuva pet originalnih pisama i preko 360 razglednica koje prikazuju tu neku njihovu ličnu priču."

U turističkoj ponudi Negotina, Muzej krajine se nametnuo kao nezaobilazna tačka za posetu turista. Direktor Ivica Trajković ističe da muzejske objekte godišnje razgleda oko 20 hiljada posetilaca. Najdominantnije su đačke ekskurzije od aprila do juna i od septembra do novembra svake godine, ali svakodnevno imaju i pojedinačne posetioce.

"S jedne strane tu smo na rutama školskih ekskurzija koje idu iz Zaječara ka Kladovu, ali ne samo zbog toga već i zbog velikana koji su potekli ili boravili u Negotinu. Takođe raste i broj pojedinačnih poseta poslednjih godina, naravno tu su i neke izletničke ture i dolasci raznih udruženja, a takođe naših ljudi kojih ima puno po inostranstvu preko leta dođu i sa svojim gostima. Takođe, otvoreni smo i za stručnu saradnju i pomoć studentima, učenicima, naša stručna biblioteka ima oko 6 hiljada naslova, tako da smo otvoreni i za taj vid saradnje."

Negotinci ne plaćaju ulaz u muzejske objekte, ali turisti plaćaju. Ulaz za dva ili tri objekta je 300 dinara, a ako se razgleda samo jedan, onda je ulaznica 200 dinara. Ti prihodi su značajni muzeju bez obzira što je na opštinskom budžetu i što mnoge projekte podržava Ministarstvo kulture. Ove sopstvene prihode koriste da bi ulepšali objekte, jer su zgrade u kojima je muzej iz sredine i kraja XIX veka i svake godine potrebne su neke intervencije, a takođe i za publikovanje su oslonjeni na neke sopstvene prihode.

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Grada Zaječara. Mišljenja i stavovi izraženi u tekstu su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Grada Zaječara.

Grad Zaječar

Oceni: 
Još uvek nema glasova. Budi prvi koji će glasati.