Radul begov konak - svedok materijalne i duhovne kulture Zaječara XIX i XX veka (VIDEO)

13.11.2018 - 12:45
Zaječar
Za media

U centru Zaječara, u ulici Ljube Nešića, koja je ujedno i trgovački deo grada, nalazi se Radul begov konak, jedan od spomenika orijentalne kulture u ovom kraju. Na spratu je smeštena stalna postavka "Stari Zaječar" koja prezentuje materijalnu i duhovnu kulturu grada XIX i XX veka, u prizemlju je galerijski prostor u kome se, pored likovnih izložbi odvijaju i drugi raznovrsni programi. Radul begov konak i njegovo dvorište je i omiljeno mesto okupljanja mladih.

Nije moguće utvrditi ko je sagradio i bio vlasnik konaka ali, pretpostavlja se da je po oslobođenju Timočke krajine od Turaka 1833. godine, konak dobio novog vlasnika - Radul bega. Po sultanovom naređenju, Turci su morali da napuste novooslobođene nahije, a svoja nepokretna dobra da ustupe srpskoj upravi ili prodaju hrišćanima. Tako je i čardak, od nekog nepoznatog turčina, otkupio tada najbogatiji Grljanac Radul Gligorijević, kasnije poznat po nadimku Radul-beg. Kako je ovaj objekat stavljen pod zaštitu države i Narodnog muzeja kao njegov depandans govori nam etnolog Suzana Antić:

"Do polovine XX veka vršene su razne izmene i prepravke pojedinih prostorija za potrebe stanara, posebno prizemnih - za korisnike lokala, što je uticalo na njegovu estetsku i kulturnu vrednost. Stevan Veljković je u svojoj knjizi IZ STAROG ZAJEČARA napisao da je na istorijsku i arhitektonsku vrednost Radul begovog konaka skrenuo pažnju profesor Vujadinović iz Beograda. On je 1947. godine na sednici Saveta stručnjaka za zaštitu starina pri Umetničkom i Etnografskom muzeju u Beogradu, podneo referat o konaku. Njegovo mišljenje je usvojeno, kao i stav da objekat treba staviti pod zaštitu države."

U Zaječaru je 1950. godine osnovan Gradski muzej koji je, u saradnji sa stručnjacima iz Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture Narodne republike Srbije u Beogradu, doneo odluku za njegovu zaštitu. Poslednji vlasnici Radul begovog konaka bili su Milenko Radulović, sudija u Gornjem Milanovcu i Milenija Radulović, službenik u Zaječaru, potomci Radula Gligorijevića. Milenko je svoj deo Konaka poklonio zaječarskoj opštini, a Milenija je za svoju polovinu dobila odgovarajuću naknadu. Kada su iseljeni lokali i stan na spratu, ovaj objekat postaje depandans Narodnog muzeja u Zaječaru. Rekonstrukcija i adaptacija ovog objekta obavljena je 1975. i 76. godine.

"U periodu 2008-2011. godine sredstvima Ministarstva kulture u Beogradu, urađena je nova sanacija objekta. Na spratu je smeštena stalna enterijerna postavka. Jedna za drugom nižu se sobe sa zanimljivim nazivima i različitim namenama: salon Hadži Pavlovića, trpezarija, devojačka, turska kao i arapska soba u kojoj se nalazi drvorezbareni nameštaj koji odlikuje izuzetna zanatsko umetnička i vidna orijentalna nota. Ovaj nameštaj pripadao je veterinaru Stanimiru Nešiću, velikom akcionaru i potpredsedniku Upravnog odbora pivare Zaječarskog Indrustrijskog Udruženja. Pripadnici bogatog sloja gradskog stanovništva, kao i pripadnici različitih veroispovesti i nacionalnosti, kupovali su isključivo ovaj nameštaj."

Salonski nameštaj, takođe poklon muzeju, predstavlja jednu posebnu priču jer je pripadao porodici Hadži Pavlović koja potiče iz Sokobanje i ima sačuvan rodoslov od 1770. godine, saznajemo iz teksta Slavice Popović Filipović "Porodica Hadži Pavlović iz Sokobanje - Od Pavla Hadžije do Hadži Pavlovića" u Niškom vesniku br. 61 iz 2009. godine. Porodica vodi poreklo iz sela Mužinca u podnožju Rtnja. Upamćeni su Jovan Jovanović (1770-1832) i Stana (1773-1818), koji izrodiše Iliju, Persu, Nicu, Staniju, Petkanu i Pavla. Odlaskom Pavla Jovanovića na hadžiluk 1857. porodica stiče prezime Hadži Pavlović. Blagoje Hadži Pavlović (1838-1918), sin Hadži Pavla i Hadžike Velike, oženio se Milicom (1842-1923), sestrom Hajduk Veljka Petrovića. Blagoje i Milica imali su devetoro dece, pet sinova i četiri ćerke: Jovana, Konstantina, Božidara, Pavla, Stamenka, Anku, Lenku, Ljubicu i Stanu. Najstariji sin Blagoja i Milice, Jovan Hadži Pavlović, oženio se Milevom Miladinović (1867-1962) iz porodice čuvenog trgovca Cvetka Miladinovića, čiji je brat Andra Miladinović bio vlasnik Zaječarske pivare, osnovane 1895. godine.

"U postavci se može videti koliko je bio veliki uticaj Orijenta u unutrašnjem uređenju kuće, naročito u gradskim sredinama. To se oslikava u delovima enterijera, pokućstva i posuđa, kao na primer dolapi, minderi, sećije, mangali, ćilimi, metalno posuđe - ibrici, posuđe od keramike. Uticaj evropskog stila uređenja kuće ogleda se u svečanoj trpezariji, izuzetne ambijentalne celine."

Radul begov konak je danas kulturno središte grada. U prizemlju je galerija u kojoj se pored likovnih izložbi održavaju i drugi raznovrsni programi - promocije knjiga, koncerti... Ovaj prostor je i omiljeno mesto okupljanja mladih.

Nezamislivo je doći u Zaječar, a ne posetiti ovo izuzetno arhitektonsko znanje.

 

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Grada Zaječara. Mišljenja i stavovi izraženi u tekstu su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Grada Zaječara.

   

Grad Zaječar

Oceni: 
Još uvek nema glasova. Budi prvi koji će glasati.