ČISTKA U ZAJEČARSKOM POZORIŠTU (VIDEO)

22.11.2017 - 15:45
Zaječar
Za media

Završen je 26. Festival "Dani Zorana Radmilovića" u Zaječaru. Organizatori su i ove godine na zatvaranju izjavili da je ovo najbolji do sada pozorišni festival u gradu Zorana Radmilovića. Ali takve reči čujemo svake godine. Ono što je bilo drugačije su reči na otvaranju manifestacije koje je izrekao gradonačelnik i predsednik Organizacionog odbora Boško Ničić:

"Pred nama, pred ovim pozorištem, pred našim gradom su ozbiljne, zaista ozbiljne, nepopularne reforme u oblasti kulture, ali sam ja siguran da će one biti brze, da ćemo sve to uraditi zaista efikasno i da će već za par meseci, i ova zgrada, i ovo naše pozorište izgledati mnogo bolje i mnogo organizovanije." (B. Ničić, 28. oktobar 2017.)

Nije prošlo od tada ni mesec dana, a gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, otkrio je šta je mislio pod “reformama u oblasti kulture”. Nakon sednice Organizacionog odbora Festivala, na naše pitanje kakva je budućnost Pozorišta, on saopštava da će uskoro biti ugašeno, a zatim otvoreno novo.

“Pozorište Zoran Radmilović je sistematizovano kao Ustanova koja ima 34 zaposlena, u ovom trenutku u pozorištu radi 45 ljudi. Što? Zbog toga što su ljudi otpuštani, a sud ih vraćao na posao jer nisu znali da urade kako treba sistematizaciju. Znači mora biti ugašeno da bi bio ispoštovan zakon. Ne možete u ovom trenutku sa 45 radnika svesti na 34 zaposlena, jer će svi oni radnici koji dobiju otkaz, a imaju ugovore, opet će se žaliti i tužiti, opet ćemo morati da plaćamo jer će ih vratiti sud na posao. Stradaće po novom zakonu o radu, kako ide ono po stepenu stručne spreme, sa najnižom spremom ljudi koji su potrebni pozorištu: stolari, majstori, krojačice i garderoberi jer oni imaju najniže škole, tako da kako da uradite drugačije nego jedino ovako kako zakon dozvoljava a to je da na legalan način zatvorite. Neće to biti velika cifra, najveći deo dugovanja pozorišta i svih ustanova smo mi već izmirili, ostali su neki sitni dugovi i troškovi, a najveće će izgleda biti potraživanje bivšeg upravnika, ali ja tu nemam šta da zamerim, tužio je, dobio je presudu, sud je tako odlučio i doviđenja. Ali tako se ne može dalje, moramo sesti, ugasiti ovo, formirati novo pozorište, napraviti sistematizaciju sa najoptimalnijim brojem ljudi. To su ti bolni rezovi, bolni u jednom trenutku od 15-ak dana, mesec dana, videćemo koliko je službi potrebno da pripremi dokumenta, neće postojati pozorište, ali ćemo napraviti normalno pozorište i to novo pozorište ima obavezu, datu od osnivača, to ćete videti i na Skupštini kada se bude formiralo i gasilo, 50 posto od broja zaposlenih moraju biti glumci, proizvođači programa, oni zbog kojih postoji pozorište, a ne da 20 posto bude glumaca, a 80 posto pratećeg osoblja. To ne može. To nije onda pozorište. To građani Zaječara, po mom mišljenju, ne bi odobrili. Moja vizija je da to novo pozorište mora da proizvodi što više predstava, da ima što više glumaca, da imamo što više premijera, a ne da imamo najveći broj zaposlenih koji zapravo ne znaju šta rade.” 

Jednostavno rečeno, način rešavanja viška zaposlenih koje najavljuje Boško Ničić je izigravanje Zakona o radu i grubo kršenje prava zaposlenih u Pozorištu Timočke krajine “Zoran Radmilović”. Međutim u pitanju je već viđen model prema kome  jedna od najznačajnijih institucija kulture u Zaječaru koja postoji 70 godina i jedino je pozorište u Timočkoj krajini, u poslednjoj deceniji doživljava dva puta isti scenario, da bude zatvoreno zbog nagomilanih problema, među kojima je najznačajniji višak radnika. 

Gradonačelnik Boško Ničić, drugi put u ulozi egzekutora pozorišta, otvoreno primenjuje svoj apsurdni “legalizam” i tako rešava problem velikog broja zaposlenih, umesto da se promenom sistematizacije utvrdi tehnološki višak zaposlenih koji bi bili otpuštenu uz socijalni program kako je i predviđeno Zakonom o radu. 

DA LI IMA OSNOVA ZA GAŠENJE POZORIŠTA ZBOG VIŠKA ZAPOSLENIH?

Prema Zakonu o javnim službama, u članu 26, navodi se da ustanova može biti ukinuta pod sledećim okolnostima: ako ne ispunjava zakonom propisane uslove za obavljanje delatnosti ili ako ne postoje uslovi za obavljanje njene delatnosti. Smatra se da ne postoje uslovi za obavljanje delatnosti ustanove ako ne postoji potreba za njenom delatnošću ili te potrebe mogu da se zadovolje na racionalniji i ekonomičniji način, ili ako ta ustanova ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke. U članu 27 istog zakona, navodi se da akt o ukidanju ustanove donosi osnivač i na osnovu njega sprovodi se postupak redovne likvidacije, u skladu sa Zakonom.

I laiku je jasno da višak zaposlenih ili neodgovarajuća sistematizacija ne mogu da budu razlog za ukidanje ustanove, pa se onda o zakonitosti njegovog postupka ne može ni govoriti. Nažalost, sve isto se desilo i 2008. godine.

KAKO JE BILO TE 2008. GODINE

Nakon šest decenija rada, Pozorište "Zoran Radmilović" prvi put ugašeno je na sednici Skupštine opštine Zaječar 10. jula 2008. godine.

Ukinuto je nakon već narušenih odnosa na relaciji osnivač-pozorište nekoliko godina ranije. Procenjeno je tada da u opštinskoj kasi više nema para za glumce koji ne glume nego "glumataju", i koji prete gradonačelniku Bošku Ničiću ubistvom, i koji tuže opštinu (i dobijaju spor) što im ona zakida na platama...

Opštinska skupština, u kojoj je tadašnji gradonačelnik Boško Ničić imao vladajuću većinu u koaliciji sa socijalistima i G17 plus, prihvatila je njegov predlog da se pozorište ugasi, a glumci pošalju na Biro za zapošljavanje, zato što, kako je tada rečeno, ne ispunjavaju planove, godinama odbijaju uloge, koriste lažna bolovanja... Prihvaćeno je baš sve što je o glumcima i pozorištu mislio gradonačelnik, dok je mnogo slabiji glas tadašnje opozicije smatrao da je umesto gašenja pozorišta trebalo promeniti upravnika. Tada je kao i sada, devet godina kasnije, na čelu pozorišta bio Vladimir Đuričić koga je iz Negotina na to mesto doveo upravo Boško Ničić.

Glumac Vasa Spasojević, koji je tada pretio da će ubiti gradonačelnika Ničića zato što mesecima maltretira i njega i njegovo pozorište, bio je osam dana u pritvoru. Glumci su uzalud protestovali, dokazivali da nisu oni krivi za loše stanje u pozorištu već loše rukovodstvo. Teatar je tada od 44 zaposlena, imao samo 15 glumaca, 14 ljudi koji brinu o pozorišnoj tehnici i 15 administrativnih radnika. Većinu je, govorilo se tada, doveo i zaposlio upravo gradonačelnik Ničić.

Ispred zgrade Skupštine opštine, gde se održavala sednica o njegovoj likvidaciji, iznet je simbolično krst za umrlo pozorište, a malo ko je tada verovao, naročito glumci, da će se osnovati nova pozorišna ustanova i to regionalna, kako je Ničić najavljivao, koju će finansirati i druge opštine Timočke krajine. 

Međutim, nakon nešto više od dva meseca, odbornici Skupštine Zaječara, doneli su odluku o osnivanju Pozorišta Timočke krajine "Zoran Radmilović". Obećavano je tada više para iz nekoliko opštinskih kasa, kao i više boljih glumaca i predstava. Ali, čelnici drugih timočkih opština tada gotovo da ništa nisu znali o planu zaječarskog gradonačelnika niti su kasnije imali nameru da učestvuju u finasiranju "regionalnog" pozorišta u Zaječaru.

Epilog svega je bio da je Pozorište ugašeno, a da su višak, zapravo bili “nepodobni”. O tome svedoči jednostavna činjenica da je ubrzo nakon otvaranja novog pozorišta u njemu za kratko vreme zaposleno više ljudi nego pre zatvaranja!?

JOŠ JEDNO ZATVARANJE 2012. GODINE

U proleće 2012. godine, požar u novosadskom kafiću, pokrenuo je širom Srbije akciju protivpožarne inspekcije u javnim ustanovama i lokalima. U zaječarskom pozorištu inspekcija je zabranila da se igraju predstave dok se ne otklone svi nedostaci koji mogu izazvati požar.

Upravnik pozorišta Vladimir Đuričić rekao je tada da pozdravlja ovaj potez inspektora i da je pozorištu, čija je zgrada stara i više od 100 godina, preko potrebna rekonstrukcija elektro-mreže. 

"Pripreme za njenu rekonstrukciju, kao i rekonstrukciju gromobranske mreže i izgradnja vodene zavese između bine i publike počeće već iduće nedelje. To je ogroman posao i radovi će trajati verovatno do kraja leta, tako da ćemo u novu pozorišnu sezonu ući sa potpuno drugačijim i sigurnijim sistemom bezbednosti, onakvim kakav nalaže zakon", rekao je tada Ðuričić. Nažalost, taj posao nije urađen ni do današnjeg dana, posle punih pet godina.

Iako su se glumci i tehnika tada privremeno izmestili u renovirani Dom kulture u Kotlujevcu, a administracija nastavila da radi u "nebezbednoj zgradi", trebalo je prvo napraviti projekat rekonstrukcije, a onda naći i novac za to. Za početak nekih 20 miliona. Te godine u pitanje je došlo i održavanje tradicionalnog festivala "Dani Zorana Radmilovića" jer je pozorište bilo zatvoreno za bilo koji program na sceni u prisustvu publike.

"Pare za rekonstrukciju pozorišta imamo, ali čekamo da se usvoji i odobri glavni projekat rekonstrukcije, posle čega ćemo raspisati javni poziv za obnovu i adaptaciju teatra" - izjavio je tada Ničić, a 21. "Zoranovi dani" održani su sa zakašnjenjem i uz privremenu protivpožarnu dozvolu MUP-a uz velike mere vatrogasnog obezbeđenja zgrade teatra.

IZVOĐENJE PREDSTAVA I DALJE UZ PRIVREMENU DOZVOLU

Od obećanih obnova i adaptacija jedino su se desili manji radovi na sanaciji dela krova koji je prokišnjavao, a nova vlast u Zaječaru od leta 2013. godine više je menjala upravnike Pozorišta nego dotrajalu opremu i elektro kablove. Doduše, prvo je okrečena fasada pozorišta, ali je zbog izbora izvođača radova, kažu upućeni, smenjen upravnik Miljan Gogić, koji je nakon sudskog postupka dokazao da je u pitanju bio nezakonit postupak osnivača, zbog čega će prema sudskoj presudi dobiti obeštećenje od GU Zaječar u iznosu od oko million dinara. Gogića je na mestu direktora krajem 2014. godine zamenio Vladan Cerović koji je pozorištem više rukovodio iz Beograda, a učinak njegovog "rada" bio je najvidljiviji kada su nakon njegove smene, sva neplaćena dugovanja počela da pristižu i blokirala račun pozorišta. Treći upravnik Davor Marušić, od januara 2016. do jula 2017, sa godinu dana blokiranim računom ove ustanove kulture i kašnjenjem plata, mogao je samo da se bori za opstanak, a ne da radi na poboljšanju protivpožarnih uslova u teatru. Marušić je ovog leta, nakon što je promenjena vlast, podneo ostavku, a na njegovo mesto je ponovo postavljen, Vladimir Đuričić, koji je između dva rukovođenja zaječarskim teatrom obavljao posao šefa marketinga.

Krajem oktobra, uoči otvaranja 26. pozorišnog festivala Dani Zorana Radmilovića, Vladimir Đuričić na konferenciji za novinare na pitanje da li će i ovogodišnja manifestacija biti organizovana uz varogasnu stražu iza zgrade pozorišta odgovara:

:

"Ovaj festival se održava u zgradi koja i dalje nema rešeno protivpožarno pitanje. To se neće rešiti ni u narednim godinama jer su u pitanju desetine miliona. Krenuli smo u tom pravcu, jedno po jedno rešavamo jer zakon uslovljava naše korake i brzinu, a ne samo novac. Zakon uslovljava da se to mora raditi po fazama... O tome ćemo razgovarati posle festivala. Mi smo učinili sve da bezbednost i publike i izvođača ove godine bude na najvišem nivou, dežuraće tu i protivpožarna straža u sali, dežuraće i vatrogasne ekipe sa svom potrebnom opremom van, a mi smo svih ovih dana pokušali da struju dovedemo u red, zamenimo energetske kablove, sanirali smo prokišnjavanje još jednog dela krova... jedno po jedno rešavamo ovim našim skromnim parama."

Tokom ovogodišnjih “Dana Zorana Radmilovića” u sali smo videli dežurstva protivpožaraca, ali ni jedne od osam festivalskih večeri vatrogasna cisterna nije bila u dvorištu iza pozorišta. Kako saznajemo, sa tom praksom se odavno prestalo. Napominjemo da se osim festivala i predstava na redovnom repertoaru, u sali koja je i dalje pod rizikom od požara i sa privremenom dozvolom za održavanje programa, prikazuju vikendom i bioskopske predstave koje posećuje veliki broj najmlađih sugrađana kada su na repertoaru dečiji filmovi. 

Ovo istraživanje je sufinansirano sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala Za Media i ni u kom slučaju ne odražava stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 
Oceni: 
Još uvek nema glasova. Budi prvi koji će glasati.