MILIONI ZA EKOLOŠKU TV EDUKACIJU ZAJEČARACA (VIDEO)

30.11.2016 - 15:15
Zaječar
Za media

Sudeći po medijskoj ekološkoj edukaciji koju su imali u prethodne tri godine (2013, 2014. i 2015.) stanovnici Zaječara trebalo bi da su danas pravi ekološki eksperti. Naime, njih su sa malih ekrana podučavali novinari dve regionalne i jedne gradske televizije (Timočka, Istok i F kanal) pravilnom odnosu prema životnoj sredini, a to je građane koštalo skoro 33 miliona za tri godine realizacije "Programa edukacije stanovništva iz oblasti životne sredine po tematskim celinama na teritoriji grada Zaječara". Budući da se novac obezbeđivao iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, odnosno od ekološke takse, ispada da su sami građani i firme koje plaćaju naknadu za ovu namenu, platili sebi trogodišnju TV obuku, a da ih niko nije ni pitao da li to žele. Osim što se građani ne pitaju kuda odlazi njihov novac, sadašnja vlast je sredstva od ekološke takse, koji je namenjen isključivo unapređenju životne sredine, dodeljivala televizijama bez konkursa i kriterijuma i bez obaveze da one opravdaju dodeljeni im novac.

VIŠE ZA SPORT, MANJE ZA EKOLOGIJU

Kada je 2008. godine Skupština grada Zaječara donela Odluku o uvođenju posebne naknade za zaštitu životne sredine, postojala je neka nada da će taj novac biti pravilno utrošen na korist ljudi ovoga kraja i zdravije životne sredine. Nada je brzo isčilela jer su stručnjaci i političari ustvari imali dva različita pogleda na trošenje tog novca. A u pitanju su bili ne mali godišnji iznosi ovih prihoda:

Prihod od posebne naknade za zaštitu životne sredine

2008

27.067.090,38 dinara

2009

41.462.166,59 dinara

2010

21.296.596,91 dinara

2011

32.728.195,73 dinara

2012

34.413.284,73 dinara

2013

46.262.982,12 dinara

2014

60.420.213,93 dinara

2015

146.075.051,75 dinara 

 

I prethodna i sadašnja vlast u Zaječaru nije odolela da ovaj novac troši po svojim željama, a ne kako je predviđeno.

Prvih godina kada je počeo da se ubire “ekološki dinar” Boško Ničić, tadašnji zaječarski gradonačelnik i gospodar budžeta, prema tvrdnjama njegovih tadašnjih saradnika, oslobađao je pojedine firme naknade za zaštitu životne sredine, pod uslovom da finansiraju rukomet i koncerte poznatih estradnih zvezdi.

U to vreme uhodavanja još nije postojao nikakav poseban ekološki fond, niti program po kome je novac trošen. Dobrom delu tog novca gotovo da nije moguće ući u trag.

Krajem 2009. godine, nakon osnivanja Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, predviđeno je da odbornici Skupštine usvajaju program korišćenja para za ekologiju i izveštaj koliko je i u koje namene utrošeno, kao i obavezu da se neutrošeni novac prenosi u narednu godinu. Nažalost, malo se toga suštinski promenilo i novac je i dalje trošen u skladu sa interesima ljudi na vlasti bez poštovanja obavezujućih procedura, zaključili smo analizirajući više od deset realizovanih ugovora.

Od 2008. godine pa nadalje, prihodi od naknada za ekologiju su uvek bili znatno veći od rashoda. Primera radi iz 2008. godine u 2009. godinu je „preneto“ 10.483.723,80 dinara, a za 2009. godinu nema tačnih podataka. Iz 2010. u 2011. godinu „preneto“ je 11.879.101,23 dinara, a iz 2011. u 2012. godinu 12.442.281,61 dinar. Iz 2013. u 2014. godinu “preneto” je 34.699.777,59 dinara, a iz 2014. u 2015. nešto više od 70 miliona dinara.

ZA TRI GODINE 25,3 MILIONA TIMOČKOJ TV

I dok je prethodna gradska vlast “ekološki dinar” ulagala u unapređenje sporta i estrade, nova SNS vlast koja je došla u leto 2013. smatrala je da će unaprediti životnu sredinu sa TV ekrana “F” kanala, “Istoka” i naravno “Timočke radio i televizije”, koju je u potpunosti kontrolisao tadašnji predsednik Skupštine grada Saša Mirković, a njen direktor, do postavljenja na funkciju gradonačelnika, je bio Velimir Ognjenović, tako da se unapred znalo koja će televizija dobiti najveće parče “milionskog kolača”.

Bez ikakvog konkursa ili javne nabavke, što je po zakonu obavezno, ugovore po projektnom zadatku “Program informisanja i promocije i popularizacije značaja životne sredine i očuvanja prirodnih vrednosti putem medija” Grad Zaječar potpisao je 10. oktobra 2013. sa A.D. “Timočka radio i televizija” na 2.800.000 dinara za emisije “Zeleni trag” i sa D.O.O. “Istok Company” na 1.200.000 za emisije “Ekološki grad”.

Naredne 2014. godine u Programu korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Zaječara predviđeno je 15 i po miliona za podužu stavku:

“Realizacija Programa edukacije dece i omladine iz oblasti životne sredine po tematskim celinama, sprovođenje edukacije u gradskim i seoskim mesnim zajednicama i putem medija, kontinuirano informisanje javnosti o stanju i kvalitetu životne sredine, u slučaju udesa, preduzetim merama, usluge propaganda, promocije i popularizacije značaja zaštite životne sredine i očuvanja prirodnih vrednosti”

Na ovako nazvan projekat i ovoga puta bez javno objavljenog konkursa ili javne nabavke, prijave podnose “Timočka radio televizija”, “Istok Company”, ali i D.O.O. za Radio i televiziju F kanal. Ugovori o realizaciji projekta potpisani su 11. marta 2014. i “Timočka” ponovo dobija najveći iznos - 5.500.000 dinara, a “Istok” i “F kanal” po 1.250.000. Projekti prve dve televizije su istog naziva kao i 2013. “Zeleni trag” i “Ekološki grad”, kako se zove i projekat emisija “F kanala”. Međutim, F kanal će nakon dva meseca sa Gradskom upravom potpisati još jedan ugovor na 900.000 dinara za projekat emisija “Organiko”.

Uvidom u dostavljene mesečne narativne izveštaje, koje su sve tri televizije prema ugovoru, dostavljale gradskoj službi za zaštitu životne sredine, a koje je Za media portal dobio za potrebe ovog istraživanja, na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, uočljivo je ponavljanje najčešćih ekoloških tema: o zagađenju duvanskim dimom, divljim deponijama, značaju šuma, upotrebi pesticida, kvalitetu vazduha, reciklaži, zdravoj hrani…. tako da su gledaoci, ako neku temu i propuste na jednoj televiziji, sigurno je mogli videti na drugoj. Timočka televizija sigurna u to da im niko neće smeti zameriti u Gradskoj upravi, jednostavno je samo prerađivala većinu emisija iz 2013. u 2014. godini.

2015. godine za “Kontinuirano informisanje javnosti o stanju i kvalitetu životne sredine, sprovođenju programa i planova, u slučaju udesa…..” predviđeno je 20 miliona dinara od kojih je Timočkoj televiziji, ugovorom od 14. januara 2015. pripalo čak 17.000.000 dinara za projekat “Eko matine”; TV Istoku je dodeljeno milion i po dinara za projekat “Eko objektiv”, a F kanalu isto toliko za “Organiko”.

Od gradskog poverenika za pristup informacijama od javnog značaja nismo dobili uvid u narativne izveštaje za 2015. nijedne televizije, pa ni one koja je dobila najviše novca - Timočke televizije koja je u međuvremenu prestala sa radom nekoliko meseci nakon što je čovek koji je kontrolisao njen rad i vodio Skupštinu grada - Saša Mirković, napustio tu funkciju i politički život u ovom gradu.

Zašto nema ni narativnih izveštaja za dodelu sredstava u 2015. godini i kako su uopšte ova sredstva dodeljivana bez konkursa ili tendera, zanimalo je tokom ove godine i Upravu kriminalističke policije, koja je, nezvanično smo saznali, na informativne razgovore u policiju pozivala radnike Gradske uprave iz komisija i službi koje su bile zadužene za realizaciju ugovora sa televizijama.

ODGOVARAJU ĆUTANJEM

Od početka ove godine, Za media je na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja dobila ugovore sa televizijama za prethodne tri godine koje možete pogledati na kraju ovog teksta, ali i pored nekoliko pokušaja da zakažemo intervju ili postavimo pitanje o ovoj temi na nekoj od konferencija, niko iz vlasti nije želeo o tome da razgovara.

Kao što ne žele da razgovaraju i o realnom ekološkom problemu na koji je ukazalo zaječarsko Udruženje “Za česme” koje već dve godine pokušava da zaštiti arteske česme - najveće prirodno bogatstvo grada. Naime, izgradnjom bušotine za sistem grejanja privatnog hotela u Zaječaru, nekoliko česama je najpre presušilo, a zatim je ustanovljeno da ova bušotina predstavlja stalni izvor zagađenja. Predsednik ovog Udruženja Boban Pogarčić kaže da vlast iako je u početku davala podršku da se ovaj problem reši, više se ne odaziva na pozive i apele Udruženja i građana da se spreči zagađenje alternativnog izvora vode za ovaj grad. Što se tiče novca namenjenog ekologiji Udruženje je u decembru 2015. godine uputilo zahtev gradskoj upravi da se taj novac deli transparentno i u skladu sa zakonom, a ne u skladu sa ličnim interesima ljudi na vlasti. Naravno i ovaj apel je ostao bez odgovora vlasti, kaže Pogarčić:

 

 

“Kao Uduženje nismo imali priliku da apliciramo za sredstva iz ekološkog fonda, jer nije bilo nikakvog konkursa za eventualnu dodelu. Zbog toga Udruženje za zaštitu česama svoje aktivnosti finansira iz sopstvenih izvora i nekih malih donacija, ali to je nedovoljno za sve aktivnosti. Sam taj problem česama koje postoje u gradu više od jednog veka je mnogo širi. Svakoga dana prolazimo pored njih, vidimo u kakvom su stanju, tako da taj “ekološki dinar” je i namenjen za takve svrhe. To je zapravo dinar koji plaćaju građani Zaječara i ta sredstva se moraju dodeljivati transparentno.”

KO SVE ZLOUPOTREBLJAVA POLOŽAJ?

S obzirom na milione dinara koje je ova vlast prebacila na račune tri televizije za “kontinuirano ekološko izveštavanje”, čini se licemeran postupak gradonačelnika Ognjenovića koji je februara 2015. podneo krivičnu prijavu protiv njegovog prethodnika Boška Ničića zbog zloupotrebe službenog položaja. Ničić i njegove saradnice, izjavio je tada Ognjenović, terete se da su oštetili budžet Grada Zaječara za više od 100 miliona dinara na ime ekoloških taksi koje su naplaćivali od velikih zagađivača i prebacili zaječarskom rukometnom klubu, u koji su dovodili poznate sportistkinje i podizali plate rukometašicama na čak 7.000 evra.

“Ispravljajući” greške prethodne vlasti u vezi sa naplatom ekološke takse, sadašnja vlast umalo prošlog leta nije zatvorila Fabriku kablova u Zaječaru koja posluje kao koncern poljske Telefonike. Kako su tada naveli čelnici grada, uspeli su da naplate takse od Fabrike kablova koje navodno bivši gradonačelnik Boško Ničić za vreme svoje vladavine nigde nije prijavio i potraživao, iako je taj novac pripadao gradu. Grad Zaječar je zbog toga retroaktivno naplatio ekološku taksu ovoj fabrici, pa je u roku od dva dana blokirao račun Fabrike kablova sa naplatom 74 miliona dinara. Kako se tada nezvanično govorilo, upravo taj novac koji je namenjen zaštiti i unapređenju životne sredine, otišao je na plate budžetskih korisnika i na predstojeću Gitarijadu. Da li je to tačno, znaće se možda po objavljivanju izveštaja Državne revizorske institucije za 2015. godinu.

Inače, epilog ovog slučaja je da je nakon pritužbi Ambasade Poljske i intervencije Vlade Srbije, Grad Zaječar sada vraća neosnovano uzet novac Fabrici kablova.

Nakon potrošenih više od 30 miliona na televizijsku ekološku edukaciju u prethodne tri godine, Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2016. godinu predvideo je skromna 2 miliona dinara za informisanje javnosti o ekološkim pitanjima putem medija. Međutim, najavljenog javnog konkursa za ova sredstva nije ni bilo, a da li su dodeljena po principu ranijih godina nismo uspeli da utvrdimo. Zid ćutanja podignut oko ove teme je za nas bio očekivan, jer argumente koje smo prikupili vrlo je teško objasniti iz pozicije onih koji su milione trošili dodeljujući ih bez sprovođenja zakonom propisanih procedura.

 

Ovaj tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala Za Media i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Projekat se realizuje u okviru programa podrške: “U vašem fokusu” koji izvode Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Lokal pres i Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, u okviru Medijskog programa 2014.

 

 

 

 

 

 

Oceni: 
Još uvek nema glasova. Budi prvi koji će glasati.