BANKROT ZAJEČARA? (VIDEO)

07.09.2016 - 16:00
Zaječar
Za media

BANKROT ZAJEČARA?

Danas je dan Grada Zaječara! Rođendani su uglavnom povod za slavlje, ali ne i u Zaječaru, jer situacija u kojoj se grad našao može se opisati kao najbeznadežnija od Drugog svetskog rata. Najkraće rečeno, gradski budžet je temeljno opustošen, a ljudi koji vode grad ovog trenutka boluju od kolektivne amnezije i niko od njih nije spreman da odgovara na novinarska pitanja i tako se suoči sa veoma bolnim činjenicama koje ukazuju na pogubne efekte njihovog vršenja vlasti. 

KAKO SMO SE NAŠLI U TAKVOJ SITUACIJI?

Zaječar je uoči Nove 2016. godine, dobio novog predsednika Skupštine grada Stefana Zankova. On je došao na mesto političara i estradnog menadžera Saše Mirkovića koji je političkim i celokupnim društvenim životom suvereno vladao u gradu na Timoku od leta 2013. godine, pa do kraja 2015. godine, kada je zbog neslaganja sa politikom vrha njegove stranke istupio iz SNS i napustio funkciju predsednika skupštine Zaječara. Odnos snaga u lokalnom parlamentu ostao je gotovo identičan, a novoizabrani predsednik gradske skupštine Stefan Zankov bio je samo personalna promena.  Odmah nakon što je preuzeo vođenje  parlamenta, 18. decembra 2015. godine, objavio je tešku finansijsku situaciju u gradu:

                                                                                                                                                                                      

„Znao sam da je situacija teška, ali je i teža nego što sam mislio. Rezovi će biti bolni, drastične mere štednje će biti primenjene, počećemo od nas samih, tako da očekujemo razumevanje i da vidimo kako možemo da minimalizujemo sve to - troškove koje grad ima, a da pronađemo vanredne izvore prihoda kako bismo finansijski stali na noge u narednom periodu.“

Tako je prvi čovek Skupštine grada “čestitao” Zaječarcima predstojeću 2016. godinu i pozvao na razumevanje, već finansijski iscrpljene direktne i indirektne korisnike budžeta,  kojima su plate kasnile od tri do šest meseci. Ni ostali Zaječarci nisu bili u boljoj situaciji, velika nezaposlenost i smanjena potrošačka moć mnoge je primorala da napuste grad i potraže posao i bolji život u ostatku Srbije ili u inostranstvu. Oni koji su ostali iz dana u dan bili su svedoci da su obećani investitori zaobišli Zaječar, a da je privatni biznis na kolenima. Računi osnovnih i srednjih škola su godinama bili u blokadi. U sličnoj situaciji bile su i sportske i kulturne ustanove u gradu, među kojima mnoge mesecima nisu imale struju, telefon, internet... 

U takvoj atmosferi usvojen je budžet za 2016. godinu u iznosu od 2 milijarde sto deset miliona dinara, što je malobrojna opozicija u parlamentu kritikovala kao nerealan budžet. Tome u prilog ide činjenica  da je u prethodne tri godine izvršenje budžeta bilo oko 50%. 

Mnogo veći problem od nerealnog budžeta bila su dugovanja koja su ukupno iznosila 1,75 milijardi dinara.

(Gradska uprava - 137 miliona dinara, indirektni korisnici budžeta - 423 miliona, dug za osnovne škole - 142 miliona, za srednje škole - 50 miliona dinara, za neisplaćene zarade radnika - 29 miliona, za neiplaćene naknade porodiljama, studentima - 34 miliona, Fabrici Kablova - 74 miliona, dobavljačima - 400 miliona, Direkciji za robne rezerve - 138 miliona, vrtićima -57 miliona, JP Gitarijada -15 miliona, Direkciji za izgradnju -210 miliona, mesnim zajednicama -24 miliona…)

Na konferenciji za novinare 26. januara, novoizabrani predsednik gradske skupštine Stefan Zankov je rekao:  

“Grad godinama ništa nije plaćao i zato sistem gradske vlasti ne može da funkcioniše. Trpeće u narednom periodu zaposleni koji svoje plate dobijaju iz gradskog budžeta. Plašim se da nećemo moći da izađemo u susret normalnim zahtevima građana . Bez pomoći iz republike mi nećemo moći da funkcionišemo u narednom periodu. Možda će neko reći da smo nesposobni, ali su baš ti “sposobni“ doveli grad u ovu situaciju, jer su potrošili ne samo ono što su imali već i godinu, dve unapred”.

Prema rečima Zankova sve što je grad radio služilo je da se zadovoljavaju, pre svega privatni interesi. Bilo je očigledno da misli na svog  prethodnika Sašu Mirkovića, ali njegovo ime nije izgovorio. I ostali dojučerašnji bliski saradnici Saše Mirkovića - gradonačelnik, većnici, odbornici vladajuće koalicije o njemu javno ne govore ni posle 10 meseci pošto je napustio funkciju predsednika Skupštine Zaječara.

                                                                                                                                                                                        

O načinu kako je Saša Mirković predsedavao Skupštinom svedoči podatak da je od 96 sednica, 94 sazvao po hitnom postupku. Takve sednice se sazivaju i održavaju u najkraćem mogućem roku, zbog izuzetnih ili nepredviđenih okolnosti, poput elementarnih nepogoda. Hitna skupštinska procedura daje mogućnost predsedniku skupštine, da pred odbornike bez ikakve prethodne pripreme stavi bilo koju tačku dnevnog reda, čija hitnost opravdava način sazivanja. 

Poređenja radi, u poslednjih 10-ak godina u gradskoj skupštini Beograda nije sazvana nijedna sednica po hitnom postupku, rekao nam je Božidar Uzelac, direktor Službe za skupštinske poslove i propise Grada Beograda. 

U slučaju zaječarske Skupštine kojom je predsedavao Mirković, gotovo sve odluke su donete na hitnim sednicama, koje su sazivane telefonom, iznenada (ponekad i noću), a održavane su sat-dva nakon što su odbornici obavešteni. Za te sednice je karakteristično da su se odbornici upoznavali sa dnevnim redom tek u skupštinskoj sali i nisu imali vremena za pripremu, a vrlo često ni za diskusiju. Bez obzira što opravdanog razloga za hitnim sednicama nije bilo, odbornici vladajuće većine su se bez ikakvih primedbi odazivali 94 puta na “hitne” pozive predsednika Saše Mirkovića.

Odluke Skupštine donete na vanredan način, po svemu sudeći, su imale i vanredne posledice na funcionisanje života ljudi u gradu. Apsurd je bio u tome što su razmere finansijske katastrofe i mogući kolaps lokalnog sistema, javnosti saopštili upravo oni koji su za sve “hitne” predloge Saše Mirkovića glasali, a zatim ih realizovali. Takođe, nesporna je i činjenica da Saša Mirković nije raspolagao gradskim budžetom i da mu funkcija koju je obavljao nije pružala mogućnost da troši javna sredstva niti da bilo kome iz izvršne vlasti naredi kako da ta sredstva troši. Za realizaciju budžeta, pre i posle Saše Mirkovića, bili su i ostali zaduženi isti ljudi: gradonačelnik Velimir Ognjenović, gradski većnici, direktori javnih preduzeća i ustanova... Zbog toga će naše istraživanje biti fokusirano na postupke i odluke formalno odgovornih ljudi iz lokalne vlasti koji su svojim “radom” napravili minus u gradskom budžetu veći od milijardu i sedamstotina miliona dinara, zadovoljavajući, kako sami navode, nečije privatne interese, a ne potrebe građana Zaječara.

BLOKIRANE ŠKOLE

Godinama unazad osnovno i srednje obrazovanje u Zaječaru  bilo je zapostavljeno, a pažnju na ovaj problem skrenuli su sami prosvetni radnici koji su tokom školske 2015/16. godine organizovali nekoliko protesta. Kulminiralo je, 24. marta ove godine kada je potpuno obustavljen rad škola jer su u tom trenutku dugovanja iznosila oko 200 miliona dinara, a škole su bile u blokadi duže od 600 dana. Pored neplaćenih računa za električnu energiju i ostale obaveze, dug je povećavalo i neizmirenje jubilarnih nagrada i troškova prevoza za koje se procenjuje da ukupno iznose oko 10 miliona dinara. Pojedinim školama bio je isključen internet, ostale su bez papira za štampanje, kreda i najelementarnijih uslova za rad. Nije bilo novca ni za održavanje osnovne higijene u školskim prostorijama. Neke škole su posetili sudski izvršitelji koji su popisali imovinu, što je nezabeleženo u istoriji školstva. Krajem maja ukupan dug škola prema EPS snabdevanju iznosio je 17.768.591 dinar.

Kakav je odnos grada prema potrebama osnovnih i srednjih škola vidi se u završnom računu budžeta za 2015. godinu gde su osnovne škole dobile samo 7   posto novca od planiranog, a srednje svega  2  i po odsto. 

Lokalna samouprava očekivala je pomoć od države u iznosu od 400 miliona dinara, ali početkom maja iz republičke budžetske rezerve stiglo je “svega” 100 miliona dinara. Više od polovine ovog novca otišlo je na račune škola. To je bilo dovoljno da se samo na nekoliko dana odblokiraju, a onda su na naplatu pristizala i druga, godinama gomilana potraživanja i škole su se ponovo našle u sličnoj situaciji. 

KO JE ODGOVORAN?

Početkom godine u Gradsku upravu je došla Državna revizorska institucija, kao i istražni organi Ministarstva unutrašnjih poslova i Zaječarci su se ponadali da će neko konačno otkriiti gde su nestale njihove pare? 

Kontrolori Državne revizorske institucije će sudeći po informacijama sa njihovog sajta, tek krajem ove godine objaviti rezultate do kojih su došli. 

Grad su “češljali” i pripadnici UKP-a, SBPOK-a, koji su obavili informativne razgovore sa mnogim sadašnjim i bivšim zaposlenim radnicima Gradske uprave. Javnost ni o njihovim rezultatima nije obaveštena, a sudeći po izjavama na jednoj od sednica Skupštine grada (4.4.2016.) “najnestrpljiviji” da ih čuje bio je gradonačelnik Zaječara Velimir Ognjenović, čovek koji je formalno odgovoran za trošenje budžetskog novca:

                                                                                                                                                                                           

"Jedva čekam izveštaj UKP-a i naše policije, da vidimo ko je šta uradio, ko je šta uzeo, kako je uzeo. Ako treba prvo neka vode mene, ali da se zna i da se jednom stavi tačka na to. UKP je došao do svih podataka, odavde je oteto 280 miliona. Tačno se zna kako je išao novac, gde je išao i kojim krugovima i gde je završio taj novac.”

“Mnogo stvari znam, ali ne želim ništa javno da kažem dok se izveštaj ne objavi, dok ne krenu hapšenja”

Izjavu možete preslušati na portalu Radio Magnuma:

http://radiomagnum.rs/ognjenovic-do-kraja-nedelje-plate-i-deblokada-svih...

Pošto nikakav izveštaj o sprovedenoj istrazi nije objavljen, a hapšenja nisu usledila, posle nekoliko meseci uputili smo prvi zahtev gradonačelniku za intervju. Zahtev smo ponavljali više puta, ali gradonačelnik Velimir Ognjenović nije hteo da razgovara sa nama. Imali smo mnogobrojna pitanja u vezi nenamenskog trošenja novca, naročito u vezi otetih 280 miliona dinara, kako je sam naveo, ali smo ostali uskraćeni za odgovore. Verovatno zbog toga gradonačelnik Ognjenović već mesecima izbegava konferencije za novinare na kojima bismo mogli da mu postavimo pitanja. 

Intervju za naš portal je odbio i predsednik gradske skupšine Stefan Zankov. Na našu primedbu da je upravo on na konferenciji za novinare saopštio da je budžet Zaječara u minusu 1,7 milijardi dinara, Zankov je ocenio da to nije aktuelna tema i da to više nikoga ne zanima.

Sa druge strane šef opozicione odborničke grupe “Zajedno za Zaječar” Ivan Joković kaže za naš portal da je sve rađeno po principu da se sluša jedan gazda, koji je najpametniji i najbolje zna šta je ovom gradu potrebno. Njegovim željama se udovoljavalo i na sednicama Gradskog veća i na sednicama Skupštine (zanimljivo da je čak i opozicionar Joković izbegao da pomene ime “gazde” koga su svi slušali).

Ipak, Joković je ukazao na neke od modela nenamenskog trošenja budžetskog novca: 

                                                                                                                                                                                           

“Usvajane su odluke koje su štetne po grad, ali omogućavale su između ostalog da se veća količina novca troši nenamenski. Veliki izvor i mogućnost za takvo trošenje je i budžetska rezerva koja je u Zaječaru na realan budžet od milijardu 350 miliona iznosila oko 41 milion, a ne bi smela da bude veća od 20 miliona. Budžetska rezerva znači da gradonačelnik može svojim potpisom da interventno iz tih sredstava za bilo koju namenu potroši određenu količinu para”, rekao je za naš portal Ivan Joković.

Uvidom u Izveštaj o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske rezerve za 2015. godinu, vidimo da je ona planirana u iznosu od 20 miliona dinara, ali je svakim rebalansom dodatno uvećavana, tako da je do kraja godine narasla na 43 miliona dinara. Tokom 2015. godine gradonačelnik je doneo ukupno 132 rešenja o upotrebi tekuće budžetske rezerve u iznosu od 40.975.080 dinara. Tako je uz realizaciju budžeta od 50% potrošena budžetska rezerva koja bi odgovarala stopostotnoj realizaciji budžeta.

Zanimljivo je da se od 132 rešenja osam odnose na pripremu, promociju I realizaciju pozorišnog festivala “Dani Zorana Radmilovića” koji se svake godine u jesen održava u gradu. Za ove namene iz budžetske rezerve otišlo je 4,7 miliona dinara, najviše za reklamiranje, čak i u dnevnom listu “Sport” (koji je neposredno pre toga kupio tadašnji predsednik Skupštine grada Saša Mirković), a kome je plaćeno 667.000 dinara, a isplata gostujućih ansambala koštala je 700.000 dinara!

Zapošljavanje pripravnika preko Kancelarije za mlade, enormni iznosi pojedinim televizijama, ekološki medijski projekti, javna preduzeća u likvidaciji, novoformirana preduzeća - sve su to bili načini da se budžetski novac odvodi drugim tokovima, a ne onim kojim treba da ide u škole, vrtiće, poljoprivredu, oštećene seoske puteve…  

Nešto od tih mehanizama otkriva gradonačelnik Zaječara Velimir Ognjenović na sednici Skupštine grada 4. aprila 2016. godine: 

“Tu omladinu kada smo zapošljavali, to je naša najveća greška, to priznajem. Tada sam se sa gospodinom Mirkovićem svađao. Tada smo prihvatili da se 300 omladinaca zaposli. Zaposleno je kasnije 500, a na kraju ih je bilo 700-750. To je išlo preko privatne firme iz Knjaževaca, i tu su pare ukradene.

Zato jedva čekam i molim i svakog dana zovem da se krene sa tim hapšenjem i da se objavi sve šta je ko uradio“.

Izjavu možete preslušati na portalu Radio Magnuma:

http://radiomagnum.rs/ognjenovic-do-kraja-nedelje-plate-i-deblokada-svih...

NEUSPELA KONSOLIDACIJA

Prvog septembra 2016. godine su se odbornici Skupštine grada upoznali sa realizacijom budžeta za prvih 6 meseci ove godine, koji iznosi 707 miliona dinara, ili oko trećinu ukupnog budžeta planiranog na 2.365.328.328 dinara. To je pokazalo da se nastavilo sa dosadašnjom praksom i da je i ovogodišnji budžet nerealno planiran. 

Tome u prilog i činjenica da je početkom avgusta šest ustanova indirektnih korisnika budžetskih sredstava bilo u blokadi čiji je ukupan iznos 90 miliona dinara (Pozorište “Zoran Radmilović”-1.655.330 dinara; Ustanova “Gitarijada” u likvidaciji - 3.071.350 dinara; Turistička organizacija u likvidaciji - 450.835 dinara; Ustanova za sport u likvidaciji -1.254.215 dinara; Ustanova kulture u likvidaciji - 54.092 dinara i Direkcija za izgradnju - 82.593.387 dinara). 

Istovremeno, u blokadi su i računi 6 osnovnih i srednjih škola čiji je ukupan iznos nešto manji od 6 milona dinara (“Ljuba Nešić” - 853.520 dinara; “Vladislav Petković Dis” Grljan - 714.963 dinara; “Hajduk Veljko” - 1.001.910 dinara; “Đura Jakšić” - 1.127.239 dinara; “Jeremija Ilić Jegor” Rgotina - 1.040.670 dinara i Tehnička škola - 1.148.334 dinara). 

Ispostavilo se da pomoć države od 100 miliona dinara nije ni izbliza dovoljna da zakrpi rupe u bankrotiranom Zaječaru. U takvoj situaciji lokalna vlast se okrenula prodaji javne svojine grada. To je najavljeno na poslednjoj sednici Skupštine grada kada su odbornici odobrili prodaju dela zemljišta za izgradnju nove autobuske stanice. 

I tako je počela rasprodaja “porodične srebrnine”, poslednji čin bankrota gradskog budžeta Zaječara. Iako mnogi u vlasti, u kojoj se samo promenio predsednik Skupštine, znaju kako se radilo u protekle tri godine, ne žele o tome da govore za ovaj serijal. Njihovo “gromoglasno” ćutanje objašnjava jednostavna činjenica da su legitimitet svim odlukama davali isti oni ljudi koji danas sede u zaječarskoj Skupštini kao i u organima izvršne vlasti zaduženim za trošenje budžeta. Na sreću, o svemu što se dešavalo ostali su tragovi u koje smo imali uvid i koje ćemo do kraja ove godine objavljivati u seriji tekstova “Kako smo izgubili kompas”.

 

Ovaj tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala Za Media i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Projekat se realizuje u okviru programa podrške: “U vašem fokusu” koji izvode Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Lokal pres i Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, u okviru Medijskog programa 2014.

Oceni: 
Average: 5 (5 votes)