Kolumne

Šta će biti kad Lena poraste?

Aktuelni muzički šou na ružičastoj televiziji doneo je veliku popularnost našim sugrađankama Milici Ilić i Leni Stamenković, devojčicama koje su u ovom pevačkom takmičenju osvetlale obraz svojim porodicama i sugrađanima.

Čije je naše pozorište?

Sudbina zaječarskog teatra precizno oslikava sudbinu kulturne elite ili građanskog društva u Srbiji u celini. Jednostavno, niti tog društva više ima, niti ima kulturne elite. Možda se ona, ipak može pronaći  u tragovima, nažalost, zapljusnuta je tabloidnim novinarstvom, nekulturom i neukusom.

Nezavisni srpski intelektualac u borbi sa vetrenjačama

Izvesno je, u Srbiji više ne postoje ideologije, samo korist. Zbog te i takve koristi, udruživaćemo se u sve vrste koalicija, tek da bismo bili u vlasti, tek da bismo bili u situaciji da upravljamo svojim i tuđim sudbinama. Više opozicije i nema. Svi su (osim DSS-a i Šešeljevih radikala) za Evropu, ne znano kakvu i koliko skupu. Ali, nama je dosta naše čamotinje. Nju znamo, ona je opipljiva, ona se meri nedostatkom novca i nemogućnošću da se u finansijskom smislu „pregura“ mesec.

ILEGALCI U GRADU I GRAĐANIN NIČIĆ

Od pre dvadesetak dana medijska scena Zaječara je bogatija za još jednu medijsku kuću, internet televiziju Valter. Glavni promoter nove televizije bio je bivši gradonačelnik Boško Ničić, koji je u desetercu uz Njegoševe citate, danima najavljivao TV Valter, kao svetionik istine u medijskom mraku Zaječara. Sve je bilo veoma zabavno, dok nisu objavljeni prvi radovi kolega iz nove televizije. Bar meni je tada postalo dosadno, pa više nisam pratio njihov rad, sve do juče, kada su kao svoj rad, objavili rad Za medije.

Meteorolozi, hidrolozi, geografi i ostali naučnici

Dugo zam razmišljao da li da napišem bilo šta o katastrofi (da ne kažem vodenoj zmiji) koja je zadesila Srbiju, u ovoj poplavi (obratiti pažnju na prigodan izraz) naknadne pameti. Zaista ne bi bilo uputno polemisati da li je Mali Siniša namerno ili slučajno poručio (pa porekao da je rekao) Obrenovčanima da ostanu u kućama, jer ga je Mister Kriv Je Bog za to pohvalio jer bi, tobož, bilo mnogo više žrtvava!?! Ali morao sam, jer sam novinar.

Radovan II

Kad dođem u rodni grad ne propustim priliku da se javim Radovanu. Ponekad i dodirnem taj metal, potapšem ga ruci i nasmešim mu se u brk. Ne, nisam pogrešio. Govorim o spomeniku koji su postavili Zoranu u čast, a ja skromno mislim da su se zajebali. Spomenik je to njegovoj ulozi u jednoj od predstava Ateljea. Istina, bila je to bravura, ali Radovan nije Zoran. Ali, ko sam ja da govorim o umetnosti?! Ko sam ja da pričam o Zoranu!?

SVE I SVAŠTA, NIKOM NIŠTA

Teško da postoji nešto depresivnije od svođenja računa krajem godine, koliko god nam, inače, ona bila uspešna. Takođe, teško da će se neko odupreti pomisli da je mogao bolje i drugačije, da je trebalo ići drugačijim putevima, u suprotnim smerovima. Ah, blagodeti naknadne pameti.
    

Pages