Meteorolozi, hidrolozi, geografi i ostali naučnici

Dugo zam razmišljao da li da napišem bilo šta o katastrofi (da ne kažem vodenoj zmiji) koja je zadesila Srbiju, u ovoj poplavi (obratiti pažnju na prigodan izraz) naknadne pameti. Zaista ne bi bilo uputno polemisati da li je Mali Siniša namerno ili slučajno poručio (pa porekao da je rekao) Obrenovčanima da ostanu u kućama, jer ga je Mister Kriv Je Bog za to pohvalio jer bi, tobož, bilo mnogo više žrtvava!?! Ali morao sam, jer sam novinar.

Najlakše bi sada bilo da zabodemo naše profesionalne zubiće u aortu hidrometeorologa sa pitanjem: Zašto nam niste rekli da se sprema „hiljadugodišnji potop“? Džabe bi nam oni objašnjavali zakonsku proceduru i njihovu ulogu u sistemu uzbunjivanja, to nas ne zanima. Gospodo, zašto niste CRVENIM slovima na vašem sajtu objavili dolazak vodene nemani?!? Ne prihvatamo obrazloženje da su meteorolozi najavili ogromne količine kiše i to preneli i neki mediji, jer ovaj „narod koga vlast ne zaslužuje“ to možda nije razumeo. E sad, kad Radoslavu iz sela Veliki Crljeni kažete da će u nekoliko dana pasti 200 litara kiše po kvadratnom metru u Srbiji, on zamisli bure za naftu puno vode, pa ih naređa tako po celoj geografskoj karti i shvati da imamo ogroman problem! Nauka nas, međutim, ne uči da ređamo buriće. Ostalom, zašto imamo doterane i lepe čitačice prognoze po raznim televizijama, sve sa završenom meteorologijom na Fizičkom fakultetu, koje baš onako kao što i izgledaju umeju da protumače satelitske snimke i hidrometeorološke najave.

Ne ulazeći u rasprave ko i zašto nije ulagao u vodoprivredu i nasipe, pa su relativno dobro (a sasvim sigurno bez žrtava) prošli oni koji su gradili i popravljali, setih se još nečega. Jurili smo snimatelj i ja po vojvođanskoj ravnici te 2006. kada se Panonsko more vratilo i potopilo Jašu i Među. Razgovarali smo sa ljudima, braniocima, vojnicima, sa dobrovoljcima (čitajte volonterima ako želite), sa rezervistima i dobrim ljudima koji su slali pomoć (iliti donatorima). Morali su ljudi da se isele, ali niko nije urlao o evakuaciji... Bilo je jeda, ali niko nije psovao... Bilo je raznih informacija, ali niko nije širio paniku... Nije bilo upravljanja vanrednim situacijama, ali je postojao sistem koji smo urušili umesto da ga unapredimo!

Na kraju, želim da vam prepričam jedan razgovor iz malog, potopljenog sela u Sremu.

Dragan: Ko si sad pa ti?

Novinar: Novinar.

Dragan: Evo ga, Pero, još jedan stručnjak!

Novinar: Pa, nemojte tako...

Pero: Nego kako?!? Je l znaš di si doš’o?

Novinar: Znam.

Dragan: E dobro je kad znaš! Pošto ste ovih dana bili i u Jemenu (Jamena, prim.aut.), javljali vesti i iz Morića u Hrvatskoj (Morović u Srbiji, prim.aut.)...

Pero: Da, da, sve geografi (smeje se). A potopili ste Morović bez kapi vode!?!

Novinar: Čekajte, pa mi smo tu da vam pomognemo!

Dragan: E nemoj nam više pomagati, kao onaj što je rekao da je probijen nasip na Savi pa voda nadire sve da nas podavi!

Novinar: Možda je bilo grešaka, ali i mi smo ljudi...

Pero: Ajde, bratac, budi ti sad malo čovek na drugom mestu. Pusti nas da kupimo ovu uginulu živinu i ove podavljene svinje.

Dragan: I reci tamo ovim „stručnjacima“ da nam pošalju vreće i rukavice da se ne zarazimo međ’ ovom vodurinom i crkotinama…

Miljan Vitomirović

Miljan Vitomirović, novinar, rođen 1971. godine u Zaječaru. Završio Fakultet za evropske pravne i političke studije u Novom Sadu. Novinarstvom počeo da se bavi u redakciji Timočke krimi revije iz Zaječara 1998. godine koju je osnovao i uređivao Dragan Vitomirović, a kasnije i sam bio vlasnik i...