Značaj korišćenja dečijih auto sedišta i sigurnosnih pojaseva

Kada se vozilo sudari sa drugim automobilom u pokretu ili udari u neki objekt pored puta (zgrada, drvo bandera itd.), usled siline udarca naglo se zaustavlja. Ali zbog inercije svi objekti koji nisu vezani, uključujući i putnike, nastavljaju da se kreću ka tački udarca istom brzinom kojom se automobil kretao pre sudara, sve dok ne naiđu na neku prepreku. To može biti sedište, vetrobransko staklo ili volan, a od siline udara mogu i izleteti iz vozila. Pored toga što telo nastavlja da se kreće, usled inercije kreću se i unutrašnji organi putnika, pa mogu udarati jedan o drugi ili o skelet. Zbog svega navedenog neophodno je koristiti bezbednosne pojaseve i zaštitna sedišta za decu koji će u slučaju nezgode putnika zadržati na sedištu te sprečiti smrtni ishod ili ublažiti povrede. 

Upozoravamo vas da su video objave uznemirujućeg sadržaja...

U periodu od 2014. do 2018. god. na teritoriji grada Zaječara čak 43% lica do 14 godina starosti i 33% lica starosti od 15 do 30 godina su bili povređeni u saobraćnoj nezgodi u svojstvu putnika u vozilu. Ovaj podatak nam ukazuje na nekorišćenje sigurnosnih pojaseva i dečijih auto-sedišta i zabrinjavajuće nisku svest građana o upotrebi ovih zaštitnih sistema u vozilu.

Ovde treba naglasiti da je jednostavna radnja vezivanje pojasa i korišćenje dečijih auto-sedišta spasila više ljudskih života nego bilo koja druga inžinjerska mera. Vezivanje pojasa na prednjem sedištu smanjuje rizik od smrtnih povreda do 50%, a na zadnjem sedištu i do 75%.

Rezultati studije Svetske Zdravstvene Organizacije (NjHO, 2004) pokazuju da upotreba zaštitnih sistema u cilju zaštite odojčadi i dece smanjuje rizik smrtnog stradanja odojčadi za 70%, a dece za 50%.

Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja

Prilikom nezgode pri brzini od 50 km/h dete teško 10 kg zbog inercije postaje teško 500 kg i tom silom udara o unutrašnjost vozila i druge putnike, ako nije pravilno vezano. Prilikom udarca u zaustavljeni autobus pri brzini od 60 km/h, na telo deluje ubrzanje 20 puta veće od gravitacije (20g) što znači da postajemo 20 puta teži. U takvom sudaru, majka koja je teška 50 kg dobija težinu od čak jedne tone, kojom pritiska svoje dete.

Veliki broj istraživanja pokazao je da preko 80% ljudi svoju decu ne prevozi na nebezbedan način. Nekorišćenje auto-sedišta, držanje deteta u naručju za vreme vožnje ili loša upotreba auto-sedišta najčešći su primeri nebezbednog prevoza dece. 

Poslednjih desetak godina u Srbiji i Evropi deca češće stradaju kao putnici u automobilu nego kao pešaci. Procene su da bi oko 70 % mališana preživelo ili bi zadobilo lakše povrede da su bili adekvatno vezana u odgovarajućim auto-sedištima.

S obzirom na telesne karakteristike dece, sve dok ne dostignu 36 kg ili visinu od 150 cm, deca treba da se prevoze u odgovarajućem auto-sedištu. Auto-sedište, osim što mora da odgovara masi deteta, mora biti homologovano, odnosno da ispunjava bezbednosni standard. Pored toga, važno je da auto-sedište bude ispravno postavljeno u automobilu, i da dete bude ispravno vezano u njemu. Pojasevi moraju da prelaze preko ključne kosti deteta i karličnog pojasa, a nikako ne smeju prelaziti preko stomaka, niti preko glave deteta ili njegovog vrata.

Na narednim video klipovima prikazano je kako se ispravno koriste dečija auto-sedišta i grupe sedišta u zavisnosti od visine i težine deteta.

 

Verovatnoća zadobijanja povreda dece uzrasta 4-7 godina u saobraćajnim nezgodama je za 59% manja ukoliko je dete prevoženo u buster sedištu i osigurano sigurnosnim pojasom, u odnosu na prevoženje deteta samo uz upotrebu sigurnosnog pojasa (Durbin et al, 2003 at St. Louis et al., 2008). Pri pravilnoj upotrebi dečijih sedišta, rizik smrtnog stradanja umanjuje se za 71% (odojčad) 54% (deca uzrasta između 1 i 3 godine), ali su istraživanja pokazala da približno 85% roditelja nepravilno upotrebljava sedišta za decu (Decina and Knoebel, 1997; Nationa Highway Traffic Safety Administration, 1996; National SAFE KIDS Campaign, 1999 at Will 2005). 

ŠTA KAŽE ZAKON:

Član 30.

Vozač i putnici u motornom vozilu u kome su ugrađeni, odnosno postoje mesta za ugradnju sigurnosnih pojaseva, dužni su da u saobraćaju na putu koriste sigurnosni pojas na način koji je predvideo proizvođač vozila.

Član 31.

U motornom vozilu na prednjem sedištu ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina, kao ni lice koje nije sposobno da upravlja svojim postupcima.

Lice niže od 135 cm prevozi se vezano u odgovarajućem homologovanom bezbednosnom sedištu, koje je pričvršćeno za vozilo u skladu sa deklaracijom proizvođača vozila, odnosno proizvođača bezbednosnog sedišta, osim u vozilima za javni prevoz putnika.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, dete do tri godine može se prevoziti na prednjem sedištu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu koje je okrenuto suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je isključen bezbednosni vazdušni jastuk.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, lice starije od četiri godine može se prevoziti vezano sigurnosnim pojasom vozila uz upotrebu homologovanog bezbednosnog podmetača, ukoliko visina lica omogućava bezbedno vezivanje i ukoliko na mestu gde lice sedi postoji ugrađen naslon za glavu.

Izuzetno, odredbe iz st. 2. i 4. ovog člana ne primenjuju se u slučaju prevoza lica nižeg od 135 cm na sedištu u vozilu za koje po važećim propisima ne mora postojati sigurnosni pojas, odnosno priključak za vezivanje sigurnosnog pojasa.

Preuzmite brošuru o dečijim auto-sedištima: 

https://www.raska.gov.rs/images/brosura/Brosura_Decija_auto_sedista.pdf

 

Igor Velić, master inž. saobraćaja

Literatura

1. M. Vujanić, D. Pešić, M. Miljković, Uporedna analiza primene sistemazaštite deceu vozilu u pojedinim zemljama sveta i Srbiji, sa aspekta propisa i vrednosti indikatora, Borsko jezero, oktobar 2014. godine.

2. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS", br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 - US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 - dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 - US, 24 od 26. marta 2018.)

3. Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja u periodu od 2014. do 2018. godine za grad Zaječar, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije

 

 

 

Igor Velić

Igor Velić, master inženjer saobraćaja, rođen 1986. godine u Boru. Završio je Saobraćajni fakultet u Beogradu gde je 2010. godine diplomirao na odseku za drumski i gradski saobraćaj i transport, dok je 2012. godine masterirao na modulu bezbednost drumskog saobraćaja. Saobraćajnim inženjerstvom i...