Bezbednost pešaka na teritoriji grada Zaječara

Pešaci su jedna od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju. Nisu uvek vidljivi vozačima, pogotovo vozačima velikih kamiona i autobusa, a ukoliko dođe do nezgode sa vozilima, gotovo da nemaju nikakve šanse da izbegnu teške posledice. Zato pešaci moraju da budu vrlo pažljivi i da nikada ne rizikuju u situacijama kada dele put sa ostalim vozilima. 

U prethodnih pet godina na teritoriji Republike Srbije (od 2013. do 2017. godine) poginulo je 742 pešaka, dok je povređeno 14.466 pešaka. Drugim rečima, u proseku, svake nedelje poginu po tri pešaka, a svakog dana bude povređeno oko osam pešaka. Kada se posmatra zastupljenost različitih učesnika u saobraćajnim nezgodama, četvrtina svih poginulih lica su pešaci i šestina svih povređenih su pešaci. Najugroženija starosna kategorija pešaka u saobraćaju u Srbiji su stariji od 65 godina, jer polovina svih poginulih pešaka je ove starosne kategorije.

Iako se smatra da za pešačenje nije potrebna bilo kakva obuka, ipak postoje pravila kojih se treba pridržavati da bi se izbegle rizične situacije.

Za kretanje i prelazak preko ulice treba koristiti trotoare i pešačke prelaze svuda gde postoje. Veoma je važno da pešaci obrate pažnju na saobraćajnu signalizaciju, kao i da budu dovoljno udaljeni od kolovoza dok se kreću ili čekaju da pređu ulicu. Kamioni i autobusi često prilikom skretanja prave veliki luk i tada jednim svojim delom mogu preći i preko trotoara. Zato je neophodno da su pešaci uvek skoncentrisani i oprezni.

Uvek kada se nalaze u blizini motornih vozila pešaci moraju voditi računa o tzv. mrtvim uglovima. To su situacije u kojima vozači nisu svesni prisustva pešaka, jer nisu u mogućnosti da ih vide.

Grafikon: Osnovni pokazatelji bezbednosti pešaka u saobraćaju na teritoriji grada Zaječara u periodu od 2014. do 2018. godine (Agencija za bezbednost saobraćaja)

Na teritoriji grada Zaječara u periodu od 2014. do 2018. god. smrtno je stradalo 4 pešaka, što čini 14% poginulih lica u saobraćajnim nezgodama (u Srbiji pešaci čine 25% svih poginulih lica u SN). Broj povređenih pešaka je 91, što čini 19% povređenih lica u SN (u Srbiji pešaci čine 14% svih povređenih lica u SN). Najviše nastradalih pešaka je među licima starosti 65+ godina (3 lica su smrtno stradala, dok je njih 31 zadobilo teže ili lakše telesne povrede).

U saobraćaju pešaci svakako moraju biti najpažljiviji prilikom prelaska ulice. Iako očekuju da će vozači zaustaviti svoje vozilo i da će propustiti pešake na pešačkom prelazu, može se desiti da vozači ne uoče pešake na vreme ili da ne budu u stanju da se blagovremeno zaustave. 

Sudar vozila koje se kreće brzinom od 40 km/h sa pešakom ekvivalentan je padu sa drugog sprata zgrade, sudar pri brzini od 60 km/h padu sa petog sprata zgrade, dok pri sudarnoj brzini od 80 km/h padu sa osmog sprata zgrade.

Pri brzini od 30 km/h smrtno strada 10% pešaka;

Pri brzini od 40 km/h smrtno strada 20% pešaka;

Pri brzini od 50 km/h smrtno strada 40% pešaka;

Pri brzini od 60 km/h smrtno strada 80% pešaka.

Pri brzini od 50 km/h, vozilo u pokretu ima otprilike istu energiju kao 20 ispaljenih metaka. 

Svaki putnik u vozilu ima otprilike istu energiju kao dva ispaljena metka. To znači da ako automobil u kome sedi samo vozač, udari u pešaka brzinom od 50 km/h, to je kao da je u tog pešaka ispaljeno 22 metaka.

Saveti i preporuke za unapređenje bezbednosti pešaka:

  •  Krećite se trotoarom ili drugom površinom namenjenom za kretanje pešaka, ukoliko ih ima duž puta.
  • Na putu koji nema trotoara ili drugu površinu za kretanje pešaka, i prinuđeni ste da se krećete kolovozom, krećite se što bliže ivici kolovoza (na putu van naselja uz levu ivicu kolovoza).
  • Kada se krećete kolovozom u grupi pešaka, obavezno se krećite jedan iza drugog, osim kada vodite sa sobom dete mlađe od sedam godina. U tom slučaju dete vodite tako da bude bliže ivici kolovoza.
  • Nemojte iznenada stupati na kolovoz.
  • Pre stupanja na kolovoz, dobro obratite pažnju na udaljenost i brzinu kretanja vozila koje Vam se približava i prethodno se uverite da stupanjem na kolovoz ne ugrožavate svoju ili tuđu bezbednost.
  • Budite oprezni kada put delite sa vozilima. Uvek krenite od pretpostavke da Vas vozač nailazećeg vozila nije uočio (vozač može biti umoran, pod dejstvom alkohola, droga, ili jednostavno može da ima problema sa vidom).

  • Kolovoz i biciklističku stazu prelazite pažljivo i najkraćim putem.
  • Prilikom prelaska preko kolovoza nikako ne smete da upotrebljavate mobilni telefon niti da koristite slušalice na ušima, odnosno uređaje koji odvlače pažnju i ometaju oči i uši da registruju opasne situacije u saobraćaju.
  • Ukoliko u blizini postoji obeležen pešački prelaz, izgrađen prelaz ili prolaz za pešake, obavezno se pri prelaženju puta krećite tim prelazom.
  • Pre stupanja na pešački prelaz obavezno se prethodno uverite da možete da pređete na bezbedan način, tako da stupanjem na kolovoz ne ugrožavate bezbednost saobraćaja.
  • Trudite se da kad god je to moguće ostvarite komunikaciju sa vozačem ''oči u oči'', pre nego što stupite na kolovoz.
  • Trudite se da kolovoz prelazite na lokacijama gde vozači očekuju prisustvo pešaka na kolovozu. Najčešće su to raskrsnice.
  • Ukoliko u blizini nema raskrsnica i obeleženih pešačkih prelaza, pronađite dobro osvetljena mesta gde ćete oprezno, bez ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, preći kolovoz. 
  • Ukoliko prelazite kolovoz ispred ili iza zaustavljenog vozila na kolovozu (putnički automobil, a posebno vozila većih gabarita - autobus ili kamion), imajte u vidu da Vas vozač nailazećeg vozila možda neće uočiti od zaustavljenog vozila. Ova preporuka se posebno odnosi na zone autobuskih stajališta i na decu pešake, odnosno pešake nižeg rasta.
  • Ne smete se kretati po kolovozu autoputa ili motoputa.
  • Budite vidljivi. Ukoliko se krećete putem u noćnim uslovima, nosite svetlu odeću i na sebi obavezno imajte retroreflektujuće materijale ili nosite uključenu lampu (ovo se posebno odnosi na puteve van naselja).
  • Kada prelazite kolovoz na zeleno svetlo semafora, prelazite pažljivo, posebno obratite pažnju na vozila koja u raskrsnicu ulaze iz bočnih pravaca i skreću u raskrsnici.
  • Izbegavajte da se krećete u saobraćaju kada ste pod dejstvom alkohola i droga, jer ometaju Vašu pažnju, procenu i koordinaciju.
  • Ukoliko ste stariji od 65 godina, redovno kontrolišite svoje zdravstveno stanje i imajte u vidu da su Vaše psihomotorne sposobnosti oslabljene. Birajte pogodne lokacije za bezbedan prelazak kolovoza (semaforizovani pešački prelazi, dobro osvetljene lokacije, uski kolovozi ili kolovozi sa razdelnim ostrvima gde možete bezbedno zastati i pažljivo proceniti situaciju u saobraćaju i sl.).

Saveti i preporuke za vozače:

Kao vozači smo dužni da obratimo pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagodimo tako da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo možemo da bezbedno zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca, i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju da vozimo za naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo.

  • Ponekad je veoma teško uočiti pešaka na kolovozu. Posebno vodite računa o pešacima u noćnim uslovima, u vreme sumraka i loših vremenskih uslova (kiša, magla, poledica, put se pruža u krivini i sl.).
  • Vozite pažljivo u zoni pešačkih prelaza, nekada pešaci iznenada stupe na kolovoz u blizini pešačkog prelaza, ne obraćajaući pažnju na nailazeća vozila.
  • Često druga zaustavljena vozila, mogu ometati pravovremeno uočavanje pešaka koji je započeo prelazak kolovoza.
  • Poštujte ograničenja brzine. Usporite u zonama povećane kocentracije pešaka (centar naselja i objekti atrakcije, zone škola, starački domovi, hipermarketi, domovi zdravlja i sl.).
  • Nemojte nikada voziti pod dejstvom alkohola i/ili droga.
  • Izbegavajte da vozite kada ste umorni i razdražljivi.
  • Posebnu pažnju obratite kada su deca i starija lica na kolovozu i u blizini ivice kolovoza.
  • Kada se krećete u raskrsnici obratite pažnju na pešake i propustite ih da pređu preko kolovoza.
  • Po mogućstvu, upravljajte vozilima koja su posebno tehnički opremljena i projektovana da u slučaju saobraćajnih nezgoda sa pešacima posledice sudara budu što manje.

U budućnosti suočavaćemo se sa činjenicom da će čovek uvek praviti greške u saobraćaju. Zato je potrebno projektovati sistem koji će greške ispravljati. Uspeh u bezbednosti saobraćaja će zavisiti od toga koliko će društvo biti spremno da proširi krug odgovornih za saobraćajne nezgode.

 

Igor Velić, master inž. saobraćaja

Literatura:

1. ABS, Pregledni izveštaj, Bezbednost pešaka u saobraćaju, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije, oktobar 2018. god.

2. Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja u periodu od 2014. do 2018. godine za grad Zaječar, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije

3. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS", br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 - US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 - dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 - US, 24 od 26. marta 2018.)

4. Priručnik za licenciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2012. godine.

 

Igor Velić

Igor Velić, master inženjer saobraćaja, rođen 1986. godine u Boru. Završio je Saobraćajni fakultet u Beogradu gde je 2010. godine diplomirao na odseku za drumski i gradski saobraćaj i transport, dok je 2012. godine masterirao na modulu bezbednost drumskog saobraćaja. Saobraćajnim inženjerstvom i...