Bezbednost motociklista u saobraćaju na teritoriji grada Zaječara

U okviru oblasti bezbednosti saobraćaja motociklisti zauzimaju visoko mesto na skali rizika stradanja. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mopedisti i motociklisti su proglašeni ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju. Zajedno sa pešacima, na globalnom nivou, motociklisti predstavljaju najugroženiju kategoriju učesnika u saobraćaju, imajući u vidu da zbirno čine oko 45% ukupnog broja svih poginulih u saobraćajnim nezgodama.

U skoro svakoj desetoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima učestvovao je moped ili motocikl. Vozači i putnici na mopedima čine oko 2%, a vozači i putnici na motociklima oko 7% od ukupnog broja poginulih lica u saobraćajnim nezgodama, na godišnjem nivou.

Treba napomenuti da je u Srbiji u proteklih 10 godina poginulo više od 1.000 motociklista i da motociklisti imaju 20 puta veći rizik da dožive saobraćajnu nezgodu i smrtno stradaju za razliku od ostalih učesnika u saobraćaju.

Najviše motociklista strada u saobraćajnim nezgodama u kojima je učestvovao putnički automobil (47% saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i 52% saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima). 

Na narednom video klipu su predstavljeni karakteristični tipovi saobraćajnih nezgoda motocikla i putničkog automobila. Upozoravamo vas da je video uznemirujući....

 

 Grafikon: Osnovni pokazatelji bezbednosti moticiklista u saobraćaju na teritoriji grada Zaječara u periodu od 2014. do 2018. god.

izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije

U pomenutom periodu smrtno je stradao jedan vozač motocikla, što čini 4% poginulih lica u saobraćajnim nezgodama (u Srbiji čine 9% svih poginulih lica u SN). Broj povređenih vozača i putnika na motociklima i mopedima je 45, što čini 9% povređenih lica u saobraćajnim nezgodama (u Srbiji čine 7% povređenih lica u SN). Najviše nastradalih lica na motociklu i mopedu je među licima starosti 15-30 godin (21 lice povređeno). Što se tiče mesečne raspodele saobraćajnih nezgoda sa motociklima, najviše motociklista je stradalo u septembru (jedno lice je smrtno stradalo, dok je sedmoro povređeno), i u avgustu kada je 9 lica povređeno.

Ono što je naročito zanimljivo, jeste to da je 40% vozača izjavilo da u momentu pre nego što je nastala saobraćajna nezgoda uopšte nije videlo motociklistu u retrovizoru. Kao najčešći razlog tome navodi se da im je motociklista ili moped isto bio slabo uočljiv, te zato, treba insistirati da vozači motocikla imaju vidljivu zaštitnu opremu ili garderobu na sebi. Drugi dosta čest uzrok koji vozači nabrajaju jeste da nisu očekivali da će neko da ih obiđe sa desne strane. Štaviše, gotovo 100% vozača je izjavilo da im je dosta stresno kada motociklista vozi razdelnom linijom.

 

izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srpske

Brzina (prekoračena, neprilagođena itd.) je glavni uzrok saobraćajne nezgode sa motociklistima. Ono što će svakako ubiti je usporenje, odnosno pad brzine u jedinici vremena. Pri brzini od 50-60 km/h, kada telo udari u neku nepomičnu prepreku, ono trpi silu od 20 g. Nema te opreme koja će u takvoj situaciji sačuvati motociklistu. Iz tog razloga važno je da motociklista predvidi mogućnost nastanka opasne iznenadne situacije.

izvor: Ž. Fićović, Ispit vožnje za desetku, Saobraćajni propisi i tehnika vožnje, Beograd 2018. god.

Većina povreda koje su rezultat saobraćajnih nezgoda sa motociklistima su povrede glave. U Evropskim zemljama, povrede glave su u oko 75% slučajeva uzrok smrti među vozačima motocikla. Analizama saobraćajnih nezgoda koje su izazvali motociklisti utvrđeno je da kaciga nije smetala vozaču da vidi opasnost, i da se većina nezgoda dešava na kratkim relacijama (5-6 km), i da se većina vozača kretala brzinom do 50 km/h, i da su vozači koji su nosili kacigu imali trostruko veće šanse da prežive.

izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije

Treba naglasiti da  pri sudaru brzinom od 20 km/h glava udari u prepreku silom od 1500 N (sila mase do 15 kg). To ne može da izdrži ni natvrđa glava.

Što se tiče mladih vozača koji imaju najveći rizik stradanja na moticiklima što statistika za grad Zaječar i pokazuje, nije pitanje da li će se nezgoda desiti, nego kada će se desiti. Te stoga bi ih savetovao da pre učešća u saobraćaju dobro savladaju tehniku vožnje, da se upoznaju sa pravilima i propisima, da se opreme zaštitnom opremom, da poštuju ograničenja brzine, da provere tehničku ispravnost svog motocikla, i da izaberu motocikl koji odgovara njihovoj konstituciji.

 

Motociklisti takođe imaju naziv "donora organa". To na žalost nije slučajno. Rizici po pređenom kilometru su 15 puta veći u odnosu na vozače u putničkim automobilima.

 

Škola bezbedne vožnje motora

 

Igor Velić,master inž.saobraćaja

Literatura

1.IZVEŠTAJ O OSNOVNIM POKAZATELJIMA STANJA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA u periodu od 2014. do 2018. godine za grad Zaječar, Agencija za bezbednost saobraćaja

2. Ž. Fićović, Ispit vožnje za desetku, Saobraćajni propisi i tehnika vožnje, Beograd 2018. god.

Igor Velić

Igor Velić, master inženjer saobraćaja, rođen 1986. godine u Boru. Završio je Saobraćajni fakultet u Beogradu gde je 2010. godine diplomirao na odseku za drumski i gradski saobraćaj i transport, dok je 2012. godine masterirao na modulu bezbednost drumskog saobraćaja. Saobraćajnim inženjerstvom i...